Безбедносни форум у Санкт Петербургу: Каква је могућност сарадње земаља које нису у НАТО

Међународна безбедносна конференција окупила је у Санкт Петербургу делегације више од 120 земаља, међу којима су и представници држава чланица БРИКС-а, али и Шангајске организације за сарадњу (ШОС).

Државе чланице организација попут БРИКС-а, који је првенствено окренут економској сарадњи, или ШОС-а, који је у свом деловању усмерен и на питања безбедности, све више на састанцима у различитим форматима истичу важност безбедносне сарадње.

Разлози би могли бити и у ономе што је на отварању 12. Међународног састанка високих званичника задужених за безбедносна питања рекао домаћин, секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев. Он је оценио да су непредвидивост и потенцијал да се развију сукоби приметно израженији у међународним односима, док се међународно право и његове институције додатно урушавају.

У питању безбедносне сарадње, на овом састанку са највишег места чуо се и званични став Русије.

Путин: Сви налогодавци терористичког напада у "Крокусу" морају бити идентификовани и кажњени

"Москва је спремна да сарађује на јачању глобалне и регионалне безбедности са свима заинтересованима и формирању мултиполарног светског поретка који одговара интересима већине земаља", рекао је на отварању скупа руски председник Владимир Путин.

На форуму, иначе, учествују и председник републике Српске Милорад Додик и некадашњи директор српске Безбедносно-информативне агенције Александар Вулин. Обојица ће учеснике упознати са последицама усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, односно како би овакви потези могли да се одразе на безбедносну ситуацију у региону.

Могућност безбедносне сарадње се све више отвара између земаља које већ сарађују или су партнери у различитим форматима попут БРИКС-а или ШОС-а, указује декан Факултета за безбедност у Бањалуци проф. др Предраг Ћеранић.

"Низ земаља има мање-више сличне проблеме, и кад је у питању тероризам, а и кад је у питању примена тзв. меке моћи појединих НАТО земаља које очито користе технолошку предност како би утицале на јавно мњење оних земаља с чијом спољном политиком нису задовољне. Пошто су исти проблеми, неопходно је да земље буду повезане како би пронашле заједнички одговор, односно примениле ону формулу, у смислу одвраћања, превентиве, одбране, која се код неких показала ефикасном", каже Ћеранић за РТ Балкан.

Он истиче да је прва опасност оно о чему је и председник РС Милорад Додик говорио на форуму, а то су опасности које долазе из сајбер сектора, злоупотребе интернета и вештачке  интелигенције.

"Кривотворење, обмана постало су нешто што се примењује не само када су у питању обавештајне службе, већ на неки начин и спољна политика. Разни фондови, фондације, пројекти, користе се како би се постигао основни циљ, а то је да се промени јавно мњење и изборна воља бирача и то на начин који одговара великим центрима моћи са Запада", рекао је Ћеранић.

Хрватски геополитичар: Кина и Русија стварају војни савез, САД настављају да играју ризичну игру

Потребно је да земље које имају добре механизме заштите помогну другима и да као што постоји систем безбедности ЕУ или НАТО-а да се то створи и у БРИКС-у или уопште у оним земљама којима је потребна помоћ и сарадња, додаје наш саговорник.

"Мислим да се на том пољу може доста постићи и да се простор за сарадњу тек отвара. Земље које нису чланице НАТО-а треба више да се увежу јер их управо НАТО највише и угрожава", истиче Ћеранић.

Генерал у пензији Митар Ковач указује да се ради о подели на земље које су на позицијама глобализма и које предводе САД и оне које су на позицијама суверенизма, а које још нису добиле пун формат безбедносног ангажмана држава.

"БРИКС јесте у основи више усмерен ка економској, привредној, културној сарадњи држава, али то што у средишту њене пажње није безбедност не значи да неће временом постати. Нарочито имајући у виду овако опресивно и арогантно деловање Запада у Европи, угрожавање мира у Европи и деловања тог истог Запада на Блиском и Далеком истоку где се конфликти могу прошити у регионалне сукобе и имати глобалне последице", каже Ковач.

Различити сегменти безбедности још нису покривени заједничким деловањем држава које баштине исту идеологију и исти или сличан систем вредности, додаје Ковач.

"Међутим, та мултиполарна светска сцена већ данас је реалност, само није формализована да могу да се предузимају различите акције", сматра Ковач.

И он наглашава да тренутна ситуација у свету на кризним жариштима, где се предвиђају процеси даље милитаризације и сукобљавања, подстичу да се све више разматрају начини безбедносне сарадње.

"Стратешка димензија сарадње Кине и Русије даје тон целој организацији БРИКС-а и других регионалних формата где су оне чланице појединачно или заједно и утицаће на убрзање тих процеса. Очекује се од тих водећих држава да ослушну и оне мале државе посматраче, чланове, или оне које су у било ком формату сарадње, да им се нађу у помоћи јер оне јесу угрожене, поготову оне државе које су у додиру са западним НАТО државама", напомиње Ковач.