Свет
Европски избори: Ко су шпиценкандидати и какав је њихов став о проширењу на Балкан?
Избор председника ЕК врши се по процедури шпиценкандидата, односно процеса током којег европске политичке партије, пре избора, предлажу водеће кандидате за ту функцију, а грађани ЕУ могу да подрже одређеног кандидата гласањем за одређену странку
На европским изборима у јуну ове године грађани ЕУ директно ће бирати нових 720 посланика у Европском парламенту, али ће утицати и на то ко ће бити на челу Европске комисије (ЕК).
Поједини водећи кандидати европских политичких партија за ту функцију, међу којима је и актуелна председница ЕК Урсула фон дер Лајен, уочи избора су подржали политику проширења ЕУ, која се односи и на Западни Балкан.
Избор председника ЕК врши се по процедури шпиценкандидата, односно процеса током којег европске политичке партије, пре избора, предлажу водеће кандидате за ту функцију. Грађани ЕУ могу да подрже одређеног кандидата гласањем за одређену странку.
Кандидат партије која освоји највише мандата на изборима, који се одржавају од 6. до 9. јуна, сматра се кандидатом за председника ЕК, којег ЕП бира апсолутном већином након избора, на предлог држава чланица. Ако кандидат не добије довољно гласова, земље чланице ЕУ морају да предложе другог кандидата.
Актуелна председница ЕК Урсула фон дер Лајен није била шпиценкандидат Европске народне партије (ЕПП) на изборима 2019. године, али је предложена на ту функцију након што тадашњи водећи кандидат ЕПП Манфред Вебер није успео да обезбеди подршку других партија.
Европске политичке странке нису у обавези да предложе водећег кандидата за лидера ЕК, а могу и да предложе више кандидата, што су неке и учиниле, док су поједине одлучиле да не предложе своје кандидате.
За сада су за "шпиценкандидате" предложени актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен из Европске народне партије (ЕПП), иначе највеће политичке групације у ЕП, Николас Шмит из Партије европских социјалиста, док је Обновимо Европу сада предложила три кандидата: Валери Хајер, Сандра Гозија и Мари-Агнес Штрак Цимернам.
Валтер Бајер кандидат је Партије европске левице, Бас Еикаут и Тери Рајнтке кандидати су Европске зелене странке, Раула Ромеву и Мајлис Росберг предложила је Европска слободна алијанса, Валерија Гилечког Европски хришћански политички покрет, а Ању Хиршел и Марсела Колаја Европска гусарска партија.
Странка Европских конзервативаца и реформатора, чији је један од најистакнутијих чланова италијанска премијерка Ђорђа Мелони, и групација странака деснице и екстремне деснице Идентитет и демократија одлучили су да не предложе водеће кандидате за председника ЕК.
Адут у кампањи – проширење ЕУ на Западни Балкан
Након што је ЕПП најавила крајем фебруара подршку Урсули фон дер Лајен за кандидатуру за други мандат на челу ЕК, актуелна председница ЕК рекла је тада да ће, уколико буде поново изабрана на ту функцију, бити снажан заговорник проширења ЕУ на Западни Балкан.
Она је тада, на питање Танјуга да ли ће проширење ЕУ на Србију и остатак Западног Балкана бити међу њеним приоритетима ако обезбеди други мандат на челу ЕК, одговорила да је увек била "снажан заговорник проширења", као и да је "врло јасно говорила да је то процес заснован на заслугама".
"И даље инсистирам на томе, али је добро видети како Западни Балкан, али и на пример Украјина и Молдавија, раде све могуће да спроведу неопходне реформе и напредују ка Европској унији. Тако да ћете ме, наравно, у потенцијално следећем мандату, наћи као снажног заговорника проширења на Западни Балкан", рекла је Фон дер Лајенова.
Улазак Западног Балкана у ЕУ подржала је и водећа кандидаткиња политичке групације Зелених за председника Европске комисије Тереза Тери Рајнтке, која сматра да у блоку постоји нови замах када је реч о проширењу.
"Веома сам велики заговорник уласка држава Западног Балкана у ЕУ", поручила је Рајнтке у марту у интервјуу за "Европски њузрум", чији је агенција Танјуг део.
Она је нагласила да се за улазак у ЕУ морају испунити одређени критеријуми, посебно када је реч о владавини права и примени реформи правосуђа.
"Али мислим да сада, за разлику од пре можда десет година, имамо нови замах када је у питању приступање (ЕУ) и овако се надам и за земље на Западном Балкану да ћемо видети позитиван замах, како у реформама, тако и у приближавању ЕУ", рекла је Рајнткеова.
За шпиценкандидаткињу Обновимо Европу Валери Хајер проширење је геополитичко оруђе, али оно мора да се одвија под условима који су засновани на заслугама.
Хајер је у априлу за "Европкси њузрум" истакла да Западни Балкан и Украјина морају да предузму неопходне реформе уколико желе да буду квалификовани за проширење ЕУ, док ЕУ мора да предузме реформе ако жели да буде ефикаснија у процесу доношења одлука.
Кандидат Европске левице Валтер Бајер рекао је да та политичка партија може да има конструктивну улогу у испуњавању критеријума за придруживање Западног Балкана ЕУ.
Бајер је у марту у интервјуу за "Европски њузрум" нагласио да је у манифесту Партије Европске левице, наведено да политика проширења ЕУ дефинисана критеријумима из Копенхагена и поручио да се европска левица придржава ових критеријума, који, иначе, дефинишу да ли држава испуњава услове за придруживање ЕУ.
