Свет
Премали за полицију, превелики за игнорисање: Апликација која је поделила Европу
Групе које шире дезинформације користе "лабава" правила апликације, а ЕУ ту не може ништа да уради
За Запад, Телеграм је важно оружје проруских активиста у ширењу "дезинформација" и поткопавању подршке Украјини. За остатак света, то је једна од последњих "слободних" апликација.
Управо тај "недостатак одговорности" Телеграма је оно што највише смета европским званичницима који су борбу против лажних вести поставили као главни приоритет уочи избора у јуну. Уз све своје нове моћи да регулишу информације на мрежи, они су углавном немоћни да зауздају Телеграм, пише "Блумберг".
"Дезинформације се шире отворено и потпуно непроверено на Телеграму", рекла је естонска премијерка Каја Калас и пожалила се да захтеви за уклањање узнемирујућег садржаја често остају без одговора.
За "демократске" друштвене мреже које "уређују" садржај, Телеграм је место коју наводне проруске групе користе за покрену заједнице и прошире своје садржаје.
"Телеграм је популаран међу разним проруским актерима, као и међу појединцима који већ дуже време шире дезинформације јер скоро да нема модерирања садржаја", каже Данијел Мило, бивши директор Центра за сузбијање хибридних претњи у Словачкој.
"Правила Телеграма у овом погледу су веома, веома лабава", сматра он.
ЕУ је недавно проширила своја овлашћења како би се изборила са нелегалним и "штетним" садржајем, у покушају да спречи "злонамерне актере" да шире дезинформације уочи европских избора.
Али када је у питању Телеграм, ове мере нису баш ефикасне – мере које могу да нанесу неку штету примењују се само на платформе са преко 45 милиона активних корисника у Европи. Телеграм, кажу његови власници, има 41 милион.
За велике платформе, ЕУ може да наметне казне од чак шест одсто годишње продаје ако открије кршења правила, а може и да им забрани рад у Унији. Ова правила обухватају Фејсбук, ЈуТјуб, ТикТок...
Мање платформе потпадају под јурисдикцију националних агенција где фирме имају правно заступање. У случају Телеграма, то је Белгија. Ипак, националне власти имају ограничена овлашћења да предузму мере у вези са садржајем на сервису, рекао је портпарол Белгијског института за пошту и телекомуникације.
"Позивање на насиље или оштећење имовине изричито је забрањено на Телеграму", рекао је портпарол компаније и додао да модератори прате јавне делове платформе како би уклонили садржај који крши њене услове коришћења.
Москва, пише "Блумберг" није увек била благонаклона према Телеграму.
Руски суд је 2018. године наредио да се апликација блокира јер је одбила да преда своје кључеве за шифровање безбедносним службама, иако су покушаји да се спречи њена употреба пропали. Две године касније, руска служба за надзор комуникација одустала је од напора да је блокира. Телеграм су такође користили демонстранти у Хонконгу и Ирану, како би се организовали и избегли надзор.
Павел Дуров, оснивач, власник и извршни директор Телеграма, напустио је Русију 2014. године након што је изгубио контролу над својом претходном компанијом јер је одбио да безбедносним агенцијама преда податке демонстраната. Са седиштем у Дубаију, компанија је прошле године прешла 700 милиона активних корисника месечно.
Упркос томе, за Запад – Телеграм је руска мрежа која шири своје наративе и подрива напоре Брисела да подржи Украјину "колико год буде потребно".
