Свет
Европска унија у канџама фармацеутске индустрије: Што је тржиште мање, лекови су скупљи
Од укупно 32 лека који су у последњих пет година одобрена у ЕУ само у Немачкој и Аустрији су сви лекови покривени здравственим осигурањем. У Естонији, Летонији и Литванији недостаје око 30 одсто, на Кипру 50 одсто, на Малти чак 59 одсто и у Мађарској чак 75 одсто тих лекова
У многим чланицама ЕУ јавни здравствени системи не могу да плате огромне цене за виталне нове лекове. Фармацеутска индустрија обавезује државе на тајност цена и профитира од тога. Што је тржиште мање, лекови су скупљи, објавио је "Дојче веле".
Сваког јутра пре него што крене у вртић, трогодишња Милда мора да обуче моторизовани прслук који је онда пола сата тресе. Девојчица болује од цистичне фиброзе (муковисцидозе), наследне болести због које се бронхије на чисте од слузи како треба. Постоји лек који би Милди помогао много боље од прслука и који би јој живот продужио бар за 20 година. Лек се зове "кафтрио", а једини произвођач је "Вертекс", фармацеутски гигант са седиштем у Бостону у САД. Доступан је и у ЕУ. Милда живи са родитељима у Клајпеди у Литванији, чланици ЕУ, али у овој земљи тај лек није доступан на рецепт.
Теоретски, родитељи би могли да лек набаве у иностранству, јер кошта 17.000 евра месечно. То је 204.000 евра само за једну годину.
Судбина пацијената попут Милде јасно показује како су до данас неједнаке животне шансе унутар ЕУ.
"Место становања у ЕУ не би смело да одређује да ли ћеш живети или умрети. Сви пацијенти у ЕУ треба да имају рани и једнак приступ ефикасним лековима", рекла је прошле године комесарка за здравље ЕУ Стела Киријакидес.
Али, ЕУ је далеко од овог циља - показује истраживање европског новинарског тима "Инвестигејт Јуроп", на којем су месецима радили и немачки јавни сервиси, као и "Зидојче цајтунг".
Под лупом: 32 нова скупа лека
Први корак је био да се идентификују нови лекови који постоје на тржишту и који су заиста бољи од старих. Фармацеутска индустрија сваке године на тржиште избаци око 40 нових лекова, већином по изузетно високим ценама. Али само неколико њих заиста доноси побољшање за пацијенте.
На захтев новинара, независни Институт за квалитет и ефикасност у здравственој заштити је од свих нових лекова одобрених у последњих пет година одабрао 32 лека који имају "значајну корист" за пацијенте. Већина су лекови против рака, али су на листи и лекови против мигрене, муковисцидозе и дијабетеса.
Новинари су потом истраживали доступност ових скупих лекова у свакој од 27 земаља ЕУ, односно да ли их плаћа национални државни здравствени систем.
Од укупно 32 лека само у Немачкој и Аустрији су сви лекови покривени здравственим осигурањем. У Естонији, Летонији и Литванији недостаје око 30 одсто, на Кипру 50 одсто, на Малти чак 59 одсто и у Мађарској чак 75 одсто тих лекова.
Фармацеутске компаније обавезују на тајност цена
Да би постигле највеће могуће цене, фармацеутске компаније често користе стратегију која је једноставна и ефикасна: уговорима обавезују појединачне државе и здравствена осигурања – да цене држе у тајности.
Државе то раде у нади да ће ограничити растуће трошкове нових лекова. Али цене тих лекова свуда расту, и у богатим и у сиромашним земљама – а фармацеутске компаније остварују велики профит од здравствених система за који запослени плаћају доприносе и које суфинансира држава.
Фармацеутске компаније обично прво стављају своје лекове на тржиште у Данској и Немачкој – јер тамо испрва могу саме да одреде званичне цене. У пракси, Данска поставља нека "добровољна" ограничења цена, а Немачка проверава сваки лек годину дана након његовог увођења и онда може да захтева промене цене.
У међувремену, друге државе те почетне високе цене користе као оријентир за сопствене званичне цене. Оно што се даље дешава у Данској и Немачкој обавијено је велом тајне. Данске болнице набављају најскупље лекове уз тајне попусте, али се то не види у Еурипиду, европској бази података о ценама, потврђује дански званичник.
У Немачкој је ситуација још нетранспарентнија. Она је ставила вето на резолуцију Светске здравствене организације о транспарентности цена и чак није ни учесница Еурипид базе података о ценама.
Фармацеутске компаније ефективно добијају милијарде од држава као "бескаматне зајмове" јер им већина држава испрва плаћа вишу званичну цену лекова. Затим, током времена, компаније дискретно враћају разлику између званичне и тајно уговорене ниже цене. Само у Белгији прошле 2023. радило се о 1,5 милијарди евра разлике.
Продајна цена 40 пута већа од производне
Новинари су ипак покушали да утврде цене за неколико земаља ЕУ – на примеру поменутог лека "кафтрио" за цистичну фиброзу: преко обавезно доступних података о продаји компаније, броја пацијената и података здравствених осигурања.
Према тим прорачунима, годишње по пацијенту Италија је плаћала око 70.000 евра, Француска 66.000 евра, Летонија 135.000 евра, а Чешка 140.000 евра. Дакле, што мања и сиромашнија земља – то скупљи лек.
Притом, "Њујорк тајмс" пише да су трошкови производње овог лека на пример 2022. за годишње потребе по пацијенту износили – само око 5.700 долара. А научници из Британије кажу да је продајна цена 40 пута већа од производне.
На захтев новинара да то коментарише, Вертеx каже да су цене "нетачне" и нагласио:
"Цене не одређује произвођач једнострано, већ се оне поверљиво договарају са здравственим властима у свакој земљи". Осим тога, "цене су оправдане" јер се "на истраживању лека радило 20 година", а то је "коштало више од десет милијарди". А и "највећи део профита иде у даља истраживања".
Међутим, новинари наводе да је лек Кафтрио у САД под именом Трикафта развијен уз јавно финансирање, дакле од пореског новца, од стране једне мање компаније – коју је на крају купио "Вертекс".
Фармацеутска индустрија стално аргументује да цене нових лекова одговарају вредности коју они имају за погођене пацијенте и здравствени систем у целини.
Анализа коју је извршила консултантска фирма навела је просечне профите фармацеутских компанија: глобалне фармацеутске компаније су у 2020. оствариле просечан профит од 25,7 одсто. То је далеко изнад свих осталих индустријских сектора. Чак и велике банке могу само да сањају о томе.
