"Политико": Кина би могла да угуши снабдевање ЕУ лековима

Сукоб између Кине и Тајвана могао би да има катастрофалан ефекат на снабдевање Европе виталним лековима из Кине, упозорили су произвођачи медикамената са Старог континента.

"Криза на Тајвану могла би да изазове потпуну несташицу неких лекова", рекла је Роберта Пицокаро, председница "Олона", миланске компаније која производи око 300 различитих фармацеутских састојака који иду у готове лекове. "Ситуација би била драматична", додала је она.

Тензије расту последњих година око статуса Тајвана који Кина сматра делом своје територије и спроводи велике војне вежбе у тој области. Са друге стране САД обећавају да ће бранити острво у случају кинеске "инвазије".

Колико далеко би се Европа умешала у било какав сукоб је питање, али мало је вероватно да ће ланци снабдевања континента остати неоштећени. Тајвански мореуз, широк 180 километара, који раздваја Кину и Тајван, један је од најпрометнијих бродских путева на свету и транспортна рута за лекове и фармацеутске састојке.

А изгледи за санкције попут оних које је Запад увео Русији, чине људе нервозним, наводи "Политико".

"Ако Кина нападне Тајван... а ми то санкционишемо као што смо урадили Русију, фармацеутско тржиште би се окренуло наглавачке", рекао је Ђан Паоло Негрисоли, извршни директор фармацеутског произвођача "Флама груп". "Сви то знају, иако то не говоре", рекао је он и додао: "Немамо много алтернатива."

Кина је постала фармацеутска сила у последњих 20 година, пошто су јој блажи прописи о заштити животне средине, јефтина радна снага и обим економије омогућили да доминира у производњи. То им даје предност над европским ривалима.

Земља је главни произвођач старијих небрендираних лекова који се рутински користе у болницама. Антибиотици се, на пример, све више пребацују у Азију, где Кина доминира. Кина је "загосподарила" тржиштем за кључне састојке који улазе у производњу пеницилина. Кина је такође кључни извозник у другим категоријама као што су лекови за крвни притисак или лекови против болова.

Такође снабдева европску фармацеутску индустрију основним састојцима који се користе за производњу већег спектра лекова.

Подаци из индустрије показују да Европа сада производи само четвртину светских активних фармацеутски састојака, у односу на половину из 2000. године, и да се све више ослања на увоз. Кина и Индија, у међувремену, производе више од половине (а Индија се ослања на Кину за своју производњу).

Студија коју је спровела компанија за истраживање тржишта ИКВИА процењује да Европа зависи од Азије за три четвртине својих фармацеутских састојака и хемикалија - при чему 70 одсто тога долази из Кине.

Иако компаније као што су "Олон" и "Флама груп" сада раде на диверсификацији својих ланаца снабдевања, то није увек могуће.

Многи фармацеутски састојци се сада производе само у Азији, а неки искључиво у Кини, рекла је Пицокаро. Она је додала да би њена компанија могла да издржи "неко време" на постојећим залихама, али неће проћи много времена пре него што несташице почну да их нагризају.

У другим областима, као што су сировине или микрочипови, Европа је већ почела да јача своје производне капацитете. Слични напори нису учињени у области фармацеутске производње.

Прошлог месеца, међутим, Белгија је предложила стварање "Закона о критичним лековима", по узору на европски закон о чиповима. Укупно 21 земља је подржала ту идеју. Сада је на Европској комисији да изнесе конкретан предлог.