Енергетска криза довешће до великих геополитичких промена, најсиромашнији најтеже погођени

Европска енергетска криза неће довести до промена само на тржиштима енергената, већ и до геополитичког размештања на светком нивоу, пише економски портал "Оилпрајс".

Свет пролази кроз "глобалну кризу чија комплексност и дубина су без преседана", пише у годишњем извештају Међународне енергетске агенције (ИЕА), у ком такође пише да "нема повратка на ситуацију каква је била некад", пре економских шокова изазваних пандемијом корона вируса и сукобом у Украјини, наводи овај портал.

Одлуке европских држава да уведу санкције и обуставе увоз енергената из Русије довеле су њихове привреде у тежак положај. Цене гаса тренутно су шест пута веће од вишегодишњих просека, док би скок реалних цена енергената од само 10 одсто довео до повећања смртности од 0,6 одсто током просечне зиме, односно око 100.000 смртних случајева више широм Европе, показују резултати истраживања објављеног у "Економисту".

Европа није једина која ће морати да плати скупу цену енергетске кризе. Поремећаји на европским тржиштима прете да угрозе и велики број држава у развоју широм света, поготово оне које морају да увозе енергенте. Као и увек, сиромашне земље глобалног Југа платиће високу цену сукоба који нема никакве везе са њима. Док се катастрофалне последице "пировог енергетског рата" између Русије и Европе већ осећају широм света, ситуација ће се наредне године само погоршати, наводи "Оилпрајс".

Недавно истраживање Организације за економску сарадњу и развој предвиђа "значајно успоравање" светске економије у 2023. години, која би требало да порасте тек 2,2 одсто. Ситуација у САД, која је до сада била релативно заштићена од најтежих последица кризе, биће још и тежа, а њена економија наредне године порашће незнатних 0,5 одсто.

"Постоји страх да би тектонске промене у светском енергетском систему, амерички економски популизам и геополитички расцепи могли да доведу до дугорочног пада конкурентности привреда Европе, али и других држава у региону, попут Велике Британије", наводи се у извештају "Економиста". "Није само просперитет европске економије у питању, већ и здравље трансатлантског савеза"

Многи европски лидери последњих месеци оштро су критиковали америчку економску и енергетску политику, коју су назвали "протекционистичком", као и недавно усвојен Закон о смањењу инфлације, који превиђа субвенције од око 400 милијарди долара за америчку привреду.

Енергетска криза довешће и до раста утицаја Кине, која поседује напредну технологију неопходну за производњу обновљиве електричне енергије. Запад је допустио Кини да га претекне у трци за развој тих технологија, тако да је транзиција на јефтину и обновљиву енергију готово незамислива без сарадње са Пекингом, пише "Оилпрајс".

Док се Сједињене Државе и Кина све више окрећу протекционистичкој политици која фаворизује домаћу привреду, "Економист" примећује да Европа, "са својим чудним инсистирањем на одржавању правила Светске трговинске организације о слободној трговини, изгледа као наивчина".