"Економист": Европи предстоји дуга енергетска и геополитичка криза

Европа је показала јединство, одлучност и принципијелну спремност да сноси огромне трошкове подршке Украјини али ће брутални економски притисак представљати тест отпорности Европе 2023. године и касније. Расте страховање да ће промена глобалног енергетског система, амерички економски популизам и геополитички раздори угрозити дугорочну конкурентност Европске уније и европских земаља, укључујући Британију. Није угрожен само просперитет континента, већ и здравље трансатлантске алијансе, оцењује "Економист".

Иако цене енергената нису на рекордним нивоима, а складишта гаса су скоро пуна, енергетска криза и даље прети. Цене гаса су шест пута више од њиховог дугогодишњег просека. Русија је недавно запретила да ће затворити последњи оперативни гасовод ка Европи, а Европа ће складишта гаса поново морати да напуни догодине, само овога пута то неће чинити руским гасом.

Енергенти су оружје у рукама Руса. "Економист" је направио модел повезаности цена грејања и струје са смртношћу људи и на основу тог модела у нормалној зими, пораст реалних цена енергије од 10 одсто повезан је са порастом смртних случајева од 0,6 одсто.

На основу те рачунице, енергетска криза ове године могла би да изазове преко 100.000 додатних смрти старијих људи широм Европе. Ако је тако, руско енергетско оружје могло би да однесе више живота ван Украјине него у њој, наводи се у анализи.

Сукоб такође ствара финансијску рањивост. Енергетска инфлација се прелива на остатак европске економије, стварајући акутну дилему за Европску централну банку која мора да подигне каматне стопе да би контролисала цене. Али ако оде предалеко, могла би да дестабилизује слабије чланице еврозоне, не само дужну Италију.

Украјина је разоткрила и рањивост у европском пословном моделу. Превише европских индустријских фирми, посебно немачких, ослањало се на енергенте из Русије. Многа предузећа су такође постала више зависна од Кине. Изгледи прекида односа са Русијом, структурално виших трошкова и раздвајања Запада и Кине значили су обрачун у многим салама за састанке.

Тај страх је појачан америчким економским национализмом који прети преко Атлантика у вртлогу субвенција и протекционизма. Закон о смањењу инфлације председника Џозефа Бајдена укључује 400 милијарди долара донација за енергију, производњу и транспорт и робу направљену у Америци.

На много начина ова шема подсећа на индустријску политику коју Кина води деценијама. Како друга два стуба светске економије постају све више интервенционистичка и протекционистичка, Европа, са својим чудним инсистирањем на поштовању правила Светске трговинске организације о слободној трговини, изгледа као наивчина, пише лист.

Компаније већ реагују на субвенције. "Нортволт", шведски стартап за батерије, планира да прошири производњу у Америци. "Ибердрола", шпанска енергетска компанија, улаже дупло више у Америку него у Европску унију. Многи шефови упозоравају да комбинација скупе енергије и америчких субвенција доводи Европу у опасност од масовне деиндустријализације. БАСФ, немачки хемијски гигант, недавно је открио планове да "трајно" смањи своје пословање у Европи. Не помаже ни то што Европа стари брже од Америке.

Губитак инвестиција чини Европу сиромашнијом и подстиче осећај опадања економске снаге. У поређењу са путањом БДП-а пре ковида, Европа је прошла горе од било ког другог економског блока. Од 100 највреднијих фирми на свету, само 14 су европске. Политичари ће бити у искушењу да одбаце правилник и одговоре сопственим субвенцијама у ескалирајућој трци у наоружању корпоративних добара. Немачки министар економије оптужио је Америку да "привлачи инвестиције". Француски председник Емануел Макрон позвао је Европу да се "пробуди".

Спор око субвенција такође подстиче тензије између Америке и Европе. Америчка финансијска и војна подршка Украјини увелико премашује европску, и док се окреће ка Азији како би одговорила на изазов у виду Кине, Америка негодује због тога што ЕУ није у стању да плати за сопствену безбедност. Већина чланица НАТО-а није успела да испуни циљ од два одсто БДП-а на одбрану. 

Иако је Украјина довела до уједињења Америке и Европе након раскида у време Доналда Трампа, постоји опасност да ће их дуги сукоб и економске тензије постепено поново раздвојити. Руском лидеру Владимиру Путину и председнику Кине Си Ђинпингу би се то допало.

Да би избегла опасан раскол, Америка мора да види ширу слику, оцењује "Економист". Бајденов протекционизам прети да исцрпи Европу чак и док САД подржавају Кијев, а њихови танкери прелазе Атлантик да би снабдевали Европу гасом и нафтом.

Главни циљ Бајденове економске политике је да заустави кинеску доминацију у кључним индустријама. Америка нема стратешки интерес да извлачи европске инвестиције. Оно што би требало је да европске фирме учини квалификованим за њене енергетске субвенције и да дубље интегрише трансатлантска тржишта енергије, наводи се у тексту.

Европа, у међувремену, треба да заштити своју економију од притиска енергетске кризе и да би смањила цене енергената, требало би да убрза револуцију обновљивих извора енергије, док су тржишта енергената отворена за конкуренцију. Такође би требало да се прилагоди новој безбедносној реалности. То значи да троши више на одбрану како би могла да преузме терет док Америка помера свој поглед ка Азији.

Још једна емоција која управља трансатлантским односима је фрустрација. Америка је иритирана економском омамљеношћу Европе и њеним неуспехом да се одбрани, а Европа је огорчена америчким економским популизмом. Али као што Европа не сме да буде подељена ратом, тако је од виталног значаја да се најмоћнији демократски савез у историји прилагоди — и опстане, закључује аутор текста објављеног у "Економисту".