"Глобал тајмс": Европа талац сопственог плана за Украјину

Како се зима приближава, европске земље западају у озбиљну енергетску кризу. Од избијања сукоба у Украјини, Сједињене Државе удружиле су снаге са својим савезницима и увеле читав низ санкција Русији, не оклевајући притом да Европи прекину испоруку гаса и нафте, што је заједно са високом инфлацијом подигло цене струје на континенту и десет пута и резултирало једном од најозбиљнијих енергетских криза у генерацији.

Статистички подаци показују да од средине септембра, 45 одсто Британаца има потешкоће да плати рачуне за струју. Због поскупљења струје, немачке компаније, посебно хемијске и аутомобилске, принуђене су да смање производњу. Енергетска криза је такође проузроковала раст пољопривредних трошкова. Од августа ове године, просечни трошкови пољопривреде у Француској порасли су за 28,7 посто, што је погодило многе узгајиваче поврћа, пише "Глобал тајмс".

Инфлација и економска рецесија без преседана

Према оцени кинеског листа, ЕУ брзо губи своју економску доминацију јер је њен удео у глобалном БДП-у са око 31 процента у 1981. пао на 17,8 одсто у 2021. године. Енергетска криза погодила је производну конкурентност и  изазвала забринутост због "деиндустријализације". Притиснута са свих страна, Европа се суочава са инфлацијом и економском рецесијом без преседана. У августу је курс евра према америчком долару чак пао испод паритета (1 евро за 1 долар), што је најнижи курс последње две деценије.

Ови економски проблеми довели су до беса јавности и протеста широм континента. У Румунији, људи су изашли на улице незадовољни због скока цена. Диљем Француске, више од 100.000 људи изашло је на улице у знак солидарности са радницима рафинерије нафте који се боре за своја права. Чешки демонстранти критиковали су неспособност владе у решавању енергетске кризе. Британија је такође била сведок растућих индустријских немира у виду штрајкова радника који су тражили више плате.

Суочене са несташицом енергије и притиска на привреду, многе европске земље су ушле у период политичке фрагментације, поларизације и нестабилности. Велика Британија је имала три премијера за седам недеља, Италија је постала прва велика европска земља која је била сведок доласка на власт крајње деснице, први пут од Другог светског рата, док крајње десничарске популистичке снаге такође стичу утицај у државама као што су Шведска и Француска.

Санкције против Русије попут бумеранга

Садашње "проукрајинско, антируско" расположење као да је обузело све. Европа не може да искочи из замке "политичке коректности". Са санкцијама против Русије које се попут бумеранга враћају Европи, "замор од Украјине" шири се целом ЕУ, где је антиратно расположење свеприсутно, а људи су забринутији за сопствени живот.

Енергетска криза је приморала европске земаља да "остану заједно да се угреју". Први самит Европске политичке заједнице коначно је одржан, а на јесењем самиту ЕУ постигнут је политички консензус о "енергетској мапи пута". С друге стране, постоје пукотине у "француско-немачкој осовини", док је натезање између "раздвајања" и "анти-раздвајања" у политичким и пословним круговима све израженије, наводи "Глобал тајмс".

Европа је сада пала од послератног примера просперитета, стабилности и интеграције на прву линију геополитичких сукоба, где "ране" украјинске кризе настављају да крваре, а "дивиденда мира" се брзо исцрпљује.

С обзиром да су националне интересе европских земаља у више наврата распарчале САД, француски председник Емануел Макрон је изјавио да "Француска није вазална држава", док се немачки вицеканцелар Роберт Хабек пожалио на "високу" цену гаса коју су предложиле САД.

Уколико Европа и даље жели да брани своје интересе у геополитичким играма, њена сопствена стратешка аутономија биће витални преговарачки инструмент, од којих је од највеће важности независност од САД. У супротном, само ће своју будућност другима бацити на милост и немилост, закључује лист.