Страх од новог кинеског шока: Расте зависност индустрије ЕУ од увоза

ЕУ се суочава са новом кризом у односима са Кином, која прети изумирањем домаћих фабрика и кинеском "колонизацијом" европске индустрије, упозорили су аналитичари и представници привредних комора.

Термин "кинески шок" скован је пре 25 година у САД и односио се на утицај Кине која је избила на глобалну трговинску сцену након што је постала чланица Светске трговинске организације, са вртоглавим увозом који је потиснуо локалне индустрије и изазвао губитак до 2,5 милиона радних места.

"Када људи помисле на увоз из Кине, мисле на готове производе попут електричних возила, али проблем није у томе. Проблем је у самој количини компоненти које се увозе из Кине. Ако ништа друго, Европа постаје све зависнија од Кине", рекао је "Гардијану" Јенс Ескелунд, председник Европске привредне коморе у Пекингу.

Како се кинеске компоненте све дубље уграђују у индустријску производњу ЕУ, како пише "Фајненшел тајмс", Брисел разматра приморавање европских компанија да купују кључне компоненте од најмање три различита добављача.

Наш избор

Поглед из Пекинга: Кад Европа себи пуца у ногу

Европски комесари ће се састати 29. маја на хитним разговорима о мерама које могу да предузму.

Оливер Рихтберг, шеф спољне трговине у ВДМА, трговинској организацији за индустрију производње машина и опреме у Европи и Немачкој, каже да су државне субвенције један од фактора који су учинили кинеске производе јефтинијим.

Већа брига су промене девизног курса у протеклих пет година, за које је немачки економиста Јирген Матес рекао да су могле да доведу до тога да јуан буде 40 посто потцењен у односу на евро, остављајући шефовима набавки мало избора на свакодневном пословном нивоу.

"Ако размишљате о томе које производе да правите и ако видите добављача у Кини који производи нешто што је 95 посто квалитета европског производа, а то је 30-50 посто јефтиније, то је рационалан избор, рекао бих. То је оно што нам такође штети. Више не можемо ово да прихватимо јер је једноставно неправедно", рекао је Рихтберг.

Ослањање на Кину штети и требало би да будемо забринути: губимо тржишни удео, наша индустрија је под значајним притиском, а само у Немачкој у машинској индустрији изгубили смо 22.000 радних места у прошлој години, додао је он.

Канибализација индустрија

Сајт за праћење кинеске трговине "Соупбокс" упозорио је да Европи прети канибализација индустрија. Подаци су, наводе, више забрињавајући него што се очекивало.

Пао договор САД и Кине: Смањују се царине, постигнут споразум о авио-индустрији

"Ризик није само у томе што ЕУ купује јефтине инпуте од Кине. Ризик је у томе што јефтина понуда постепено чини производњу ЕУ неекономичном, остављајући унију зависном од самог извора који ју је заменио", наводи се на сајту.

Трговински подаци показују да суфицит Кине са ЕУ расте. Неки кажу да је утицај царина ЕУ из 2024. године, до 35 посто на кинеска електрична возила, потпуно поништен девизним курсом.

Ендру Смол, директор програма за Азију у Европском савету за спољне односе и бивши саветник за Кину у Европској комисији, објашњава да алати које је ЕУ до сада користила нису сразмерни нивоима увоза.

Кина је сада главни трговински партнер Немачке, претекавши САД. Кинески суфицит са Немачком удвостручио се са 12 милијарди долара на 25 милијарди долара између 2024. и 2025. године, јер је увоз из друге највеће светске економије у највећу европску достигао 118 милијарди долара, док је извоз пао на 93 милијарде долара, према подацима кинеске царине.

Процењује се да је у Немачкој од 2019. године изгубљено 250.000 индустријских радних места, са највећим падом у производњи аутомобила где је између 2024. и 2025. године изгубљено око 51.000 радних места.

Ескелунд упозорава да је растуће ослањање ЕУ, а нарочито Немачке, на Кину "егзистенцијална брига".

"Већ постоји деиндустријализација. Немачка губи око 10.000 до 15.000 радних места месечно. У неком тренутку ово би могло да превазиђе економско питање и постане безбедносно питање за Немачку", рекао је он.

ЕУ је изнела два законска предлога како би покушала да заштити индустрију: Закон о индустријском акцелератору, назван закон "произведено у ЕУ", и ажурирање Закона о сајбер безбедности из 2019. године који би омогућио компанијама да престану да купују кинеску робу из безбедносних разлога. Али они неће ступити на снагу до 2027. године и касније, што оставља Брисел под притиском да смисли хитне мере спаса за индустрију ЕУ.

Иако ће све што ЕУ одлучи бити пажљиво прилагођено у односу на неизбежну непријатељску реакцију Кине, Пекинг је тај који одлучује. "Кина не мора да заустави све нове контрамере које ЕУ има на располагању, већ само треба да успорава процес са циљем да одржи ток свог извоза", објашњава Смол.