Модуларна или права нуклеарна електрана: Какве су понуде пред Србијом

Понуда Кине да у Србији за кратко време и по повољној цени изгради модуларни нуклеарни реактор отвара бројна питања о будућности домаћег енергетског сектора. Док многи стручњаци заговарају комбинацију класичних нуклеарних електрана и малих модуларних реактора, намеће се питање које могућности Србија уопште разматра.

Потреба за струјом јача од страха: Све више земаља окреће се нуклеарним електранама

У контексту чињенице да се на свега 80 километара од границе, у суседној Мађарској, налази нуклеарна електрана "Пакш" где се гради и други блок, Србија тренутно дели потенцијални ризик са суседима, док Мађарска убира бенефите.

Научни истраживач са Машинског факултета Универзитета у Београду Милош Лазаревић, је за Први програм Радио Београда рекао да кинеску понуду да ставе један комерцијални мали реактор на мрежу и продају га земљама попут Србије треба схватити озбиљно, али никако сензационалистички.

"Не треба је ни одбацивати само зато што долази из Кине, али не треба је ни прихватати само зато што се помињу ниске цене. У нуклеарној енергетици не постоји брзо и јефтино. Ако се тиме угрожава безбедност, регулаторни поступак, обука кадрова, дугорочна одговорност, мој први коментар би можда био: добро је што Србија добија понуде и што се о нуклеарној енергији поново разговара, али сваку понуду треба анализирати 'хладне главе'", наглашава Лазаревић.

Према његовим речима, понуда Кине обухвата три кључна елемента – повољне цене, кратке рокове изградње и обуку кадрова, од којих је управо овај последњи најважнији за будућност Србије како земља не би била само пасивни посматрач.

"Све ове три ствари су, генерално речено, важне, нарочито та обука кадрова, јер Србија не сме да уђе у нуклеарни програм само као неки пасивни купац, већ неко ко ће активно у томе да учествује. Ако се икада одлучимо за нуклеарну електрану, као велику, конвенционалну, или за мали модуларни реактор, суштина није само да нам неко испоручи то постројење. Суштина је да изградимо сопствену компетенцију. Дакле, стручну јавност, регулаторна тела, операторе, истраживачке институте и образовне програме", објашњава истраживач са Машинског факултета.

Нуклеарни реактор или нуклеарна електрана?

Да би јавност боље разумела саму тематику, Лазаревић је направио јасну аналогију између самог нуклеарног реактора и нуклеарне електране, објашњавајући да то нису исти појмови.

"Важно је направити јасну разлику. Нуклеарни реактор и нуклеарна електрана нису исто. Нуклеарни реактор је уређај у којем се одиграва ланчана реакција фисије. Ослобађа се енергија везе језгра атома нуклеарног горива, која се у виду топлоте предаје реакторском хладиоцу, што је један флуид који може бити вода, гас, неки раствор соли или чак течни метал. Другим речима, нуклеарни реактор је, како ми то у машинству волимо да кажемо, топлотни извор. По том принципу раде сви нуклеарни реактори, били они по габаритима или снази мањи или већи", појашњава Лазаревић.

Са друге стране, електрана представља знатно шири и комплекснији систем који обједињује све пратеће елементе неопходне за производњу струје и безбедност.

Лазаревић наглашава да су акциденти у прошлости допринели томе да данашња технологија достигне највише стандарде сигурности.

"Увек сви на крају конвергирамо ка том Чернобиљу и расправи о њему, захваљујући тим акцидентима који су били, између осталог, и у Чернобиљу, али и у онима који су мало мање познати" објашњава Лазаревић.

После промене у Будимпешти: Расте притисак на енергетску сарадњу Србије и Русије

Иначе, "Пакш 2" представља први руски нуклеарни пројекат који се реализује на територији Европске уније. Основну дозволу за изградњу мађарски регулатор издао је у августу 2022. године, чиме је потврђено да савремени руски реактори ВВЕР-1200 генерације III+ задовољавају највише међународне и европске безбедносне захтеве. У мају 2023. године Европска комисија одобрила је измене у уговорима о изградњи и финансирању пројекта.

Тренутна нуклеарна електрана "Пакш", удаљена 100 километара од Будимпеште, производи скоро половину електричне енергије Мађарске. По завршетку нових блокова очекује се да ће се удео нуклеарне енергије у производњи струје удвостручити, чиме ће се додатно обезбедити енергетска сигурност земље. Мишљења струке и политике у вези са нуклеарном енергијом у Србији су подељења, јер се од када је укинут мораторијум, паралелно спомиње више потенцијалних решења.

Стручњаци у Србији више пута су истицали да би Србија требало да узме учешће у изградњи нуклеарне електране у Мађарској, неки тврде да је за почетак довољна и модуларна електрана, док има оних да сматрају да би једино право решење за енергетску безбедност Србије било изградња конвенционалне нуклеарне електране. 

Изградња нуклеарне електране могла би бити једини спас за Србију у будућности, када је у питању снабдевање електричном енергијом, а кључно питање је чију технологију ћемо применити и ко би могао бити потенцијални партнер у том послу. Из државне руске корпорације "Росатом" су више пута истакли да је компанија спремна да понуди Србији пројекте нуклеарних електрана и малог и великог капацитета: од нуклеарних електрана мале снаге базираних на реакторима РИТМ-200 до енергетских блокова велике снаге генерације 3+.