Економија
Терапија као притисак на буџет: Како ће нове мере државе утицати на цене лекова и трошкове грађана
Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће финансирање нових лекова државу коштати додатних 33 до 34 милиона евра годишње, односно око 3,8 милијарди динара
У оквиру пакета нових мера за унапређење животног стандарда грађана, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће сви они који имају редовну терапију убудуће издвајати мање новца за лекове, а држава ће у овај вид подршке уложити приближно 80 милиона евра. Реч је о привременој мери која ће важити годину дана.
Истовремено, најављена је и трајна мера – проширење листе лекова који се издају на рецепт, тако да ће грађани за њих убудуће плаћати само партиципацију, уместо пуне цене.
На листи нових лекова на рецепт наћи ће се нова орална антикоагулантна терапија за спречавање згрушавања крви, као и лекови за лечење срчане инсуфицијенције. Реч је о терапијама које до сада нису биле на позитивној листи, због чега су их пацијенти у потпуности сами финансирали.
Председник Србије је рекао да ће финансирање нових лекова државу коштати додатних 33 до 34 милиона евра годишње, односно око 3,8 милијарди динара. Према његовим речима, лекови за срчану инсуфицијенцију, који сада коштају између 2.500 и 4.500 динара, убудуће ће грађане коштати између 1.650 и 1.800 динара. Лекови против згрушавања крви, чија се цена до сада кретала од 1.700 до 6.000 динара, коштаће између 750 и 1.100 динара.
Милина Марић, специјалиста фармакоекономије запослена у "Апотеци Београд", оцењује да ће грађани свакако осетити финансијско растерећење, али наглашава да није реч о појефтињењу лекова, јер то што пацијенти неће плаћати мораће да се надокнади из државне касе – која се финансира новцем грађана.
"Ово не значи да су лекови постали јефтинији. Њихова цена остаје иста, али ће грађани привремено плаћати мањи део, док ће разлику покривати држава из буџета. Свако мање издвајање из џепа грађана јесте позитивно, посебно када је реч о лековима, али тај трошак неће нестати – само ће бити пребачен на буџет", рекла је Милина Марић за "Бизнис".
Она је објаснила да се позитивна листа лекова континуирано допуњује и да постоје различити нивои финансирања.
"На А листи налазе се основни лекови које пацијенти добијају бесплатно или уз фиксно учешће од 50 динара. Са друге стране, на А1 листи износ партиципације коју грађани плаћају може бити до 90 одсто, а проценат се одређује за сваки лек појединачно, у зависности од расположивих средстава, значаја терапије и договора са произвођачима", наводи Марић и напомиње да комисија при Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) одређује који ће лекови бити на позитивној листи и у ком обиму ће бити финансирани.
Цена физиолошког раствора изазвала несташицу
Говорећи о ценама лекова, она каже да је питање трошкова које лекови представљају за грађане много сложеније него што се често представља у јавности.
"Не може се говорити само о томе да ли су лекови скупи или јефтини. Цена мора да буде одржива како би обезбедила квалитет, производњу и редовно снабдевање тржишта. Ако је цена нереално ниска произвођачи немају интерес да испоручују лекове, што може довести до несташица", упозорава Милина Марић.
Као пример наводи физиолошки раствор, који у Србији кошта око 89 динара, док се у земљама региона његова цена креће од пет до седам евра.
"Физиолошки раствор мора да буде стерилан и апироген, неопходан је за сваку инфузију и његова производња захтева строге стандарде и стручан кадар. Ако цена не покрива трошкове производње, логично је да долази до несташица и проблема у снабдевању", навела је Марићева.
Додала је да би држава, уместо административног ограничавања цена, требало да помогне грађанима кроз веће финансирање лекова преко позитивне листе. Према њеном мишљењу, ако је платежна моћ ниска држава би требало да "ускочи" и стави на А1 листу физиолошки раствор који би субвенционисала са по 100 до 200 динара по боци.
Такође, развој домаће фармацеутске производње представља једно од дугорочних решења.
"Ако желимо стабилно снабдевање и приступачне цене морамо имати сопствену производњу и јаке државне капацитете. Када зависите од увоза или приватних произвођача, тешко је дугорочно контролисати цене и обезбедити довољну доступност лекова", оценила је Марићева.
Мобилне апотеке не вреде без лекова
Председник Србије најавио је и унапређење доступности здравствене заштите, наводећи да је држава већ купила 10 мобилних амбуланти вредних укупно 225 милиона динара, док је у току набавка још 20 мобилних амбуланти и пет мобилних апотека, вредних око четири милиона евра.
Марић подржава набавку мобилних апотека и амбуланти, посебно због становништва у руралним срединама, али упозорава да физичка доступност није једини проблем.
"Није довољно да мобилна апотека дође у село. Потребно је обезбедити да лекови заиста буду доступни у свим апотекама. Данас нема довољно фармацеутских инспектора који би могли да контролишу да ли апотеке имају потребне лекове, нити постоји законска обавеза да свака апотека држи комплетан асортиман", истакла је Милина Марић.
Live
