Економија
Европска аутомобилска индустрија без горива: Узроци највеће кризе у последњих неколико деценија
Затварање постројења и отпуштања откривају савршену олују коју је покренуло одустајање од руске енергије, а додатно закомпликовало инсистирање на зеленој политици и жестока глобална конкуренција
Европска аутомобилска индустрија суочава се са једном од најтежих криза у својој историји. Затварање фабрика, отпуштања радника и пад профита постали су све чешћа појава, док кинески произвођачи електричних возила настављају да освајају светско тржиште, пише у анализи РТ интернешенела.
Најновији пример је немачки произвођач луксузних аутомобила "Порше", који би, према писању листа "Ханделсблат", могао да отпусти још 4.000 радника.
Компанија је већ у марту саопштила да јој је оперативна добит пала за чак 93 одсто, након скупог заокрета у стратегији развоја електричних возила.
Међутим, у тексту се истиче да се иза ових проблема крије се много шира слика – комбинација високих цена енергената, све строжих прописа Европске уније, промена у глобалним ланцима снабдевања и све оштрије конкуренције из иностранства.
Криза траје још од пандемије
Од пандемије ковида и глобалне несташице полупроводника, европски произвођачи аутомобила суочавају се са слабом потражњом и упорно високим производним трошковима, пре свега због скупе енергије.
Продаја се није вратила на нивое пре пандемије. У Европској унији број регистрација нових аутомобила током 2025. године био је скоро 30 одсто мањи него 2019, док ни британско тржиште није успело да се опорави.
Истовремено, високе цене струје и гаса додатно су ослабиле конкурентност европских произвођача у односу на компаније из Азије и Северне Америке.
Последице су већ видљиве.
"Фолксваген", "Мерцедес" и Бе-Ем-Ве најавили су отпуштања и смањење трошкова, "Стелантис" је смањио производњу у више европских фабрика, посебно у Италији, "Рено" наставља реструктурирање у Француској, док су у Великој Британији затворене поједине фабрике услед све већих производних трошкова.
Немачка најтеже погођена
Највећи удар претрпеле су земље чија се привреда у великој мери ослања на аутомобилску индустрију.
Сектор је 2019. године обезбеђивао око 13,8 милиона радних места, што је представљало 6,1 одсто укупне запослености у Европској унији, док је учествовао са више од седам одсто у БДП-у Уније.
Најтеже је погођена Немачка, где је од 2019. године изгубљено око 125.000 радних места у аутомобилској индустрији.
У Француској је број запослених у овом сектору пао са око 425.000 на мање од 290.000 од 2010. године, док је у Италији производни сектор изгубио више од 103.000 радних места од 2008, а још око 12.650 радних места у аутомобилској индустрији сматра се угроженим.
Посебно су изложене и Чешка, Словачка и Мађарска, чија је индустријска производња у великој мери ослоњена на стране произвођаче аутомобила.
Скупа енергија као један од главних узрока
Према анализи, један од кључних разлога кризе јесу драматично повећани трошкови енергије.
Након прекида традиционалних енергетских токова и постепеног одустајања од релативно јефтиног руског природног гаса који је стизао гасоводима, Европа се све више ослања на скупље алтернативе, пре свега на увоз течног природног гаса (ЛНГ) из Сједињених Америчких Држава.
За аутомобилску индустрију, која троши огромне количине енергије у производњи челика, алуминијума, хемијских производа и батерија, то је значило значајно повећање трошкова дуж читавог производног ланца.
Проблем није погодио само фабрике аутомобила, већ и произвођаче челика, пластике и батеријских ћелија, што је додатно повећало цене возила и смањило профитне марже компанија.
Посебно су погођена електрична возила, чија производња батерија захтева велике количине енергије.
Тако је некадашња предност Европе – стабилна и релативно јефтина индустријска енергија – постала један од највећих терета за произвођаче.
Кина преузима примат
Истовремено, европски произвођачи све више губе корак са Кином.
Кинеске компаније располажу интегрисаним ланцем производње батерија – од прераде сировина до производње батеријских ћелија – што им омогућава значајно ниже производне трошкове.
Осим тога, огромно домаће тржиште омогућава далеко већу производњу и брже увођење нових технологија.
Према подацима Међународне агенције за енергију, Кина је током 2024. године произвела 12,4 милиона електричних аутомобила, док је Европска унија произвела 2,4 милиона, а Велика Британија свега око 80.000.
Зелена транзиција додатно оптеретила индустрију
Европска унија истовремено наставља са спровођењем амбициозне климатске политике.
Произвођачи морају да испуне све строже циљеве у погледу емисије угљен-диоксида, док Брисел планира да од 2035. године забрани продају нових аутомобила са бензинским и дизел моторима.
Због тога су компаније биле приморане да уложе огроман новац у развој електричних возила, изградњу фабрика батерија, нових производних линија и софтверских решења, много пре него што су те инвестиције почеле да доносе профит.
Проблем је додатно продубљен чињеницом да продаја електричних аутомобила расте спорије од очекивања.
Иако цене полако падају, електрична возила су и даље скупља од класичних модела, док купце и даље брину инфраструктура за пуњење, домет и вредност половних електричних аутомобила.
Додатни ударац представљало је укидање државних субвенција у више европских земаља. Немачка је, као највеће европско тржиште, крајем 2023. године укинула подстицаје за куповину електричних возила, што је довело до наглог пада продаје.
Последице могу бити дугорочне
Европске владе покушавају да ублаже кризу комбинацијом финансијских подстицаја, инвестиција и делимичног ублажавања климатских правила.
Европска унија улаже у домаћу производњу батерија и електричних возила, финансира инфраструктуру за пуњење и производњу критичних сировина, увела је царине на електричне аутомобиле произведене у Кини због сумњи на државне субвенције, а произвођачима је дала више времена да испуне прописане циљеве емисије штетних гасова.
Аналитичари, међутим, упозоравају да би наставак овог тренда имао последице далеко шире од саме аутомобилске индустрије.
Пад производње могао би да угрози милионе радних места, ослаби извоз, смањи инвестиције и додатно оптерети јавне финансије европских држава.
Истовремено, како Кина наставља да јача своју доминацију у производњи електричних возила и батерија, Европа ризикује да изгуби једну од својих најважнијих индустријских предности и постане све зависнија од увоза возила, батерија и кључних технологија.
Live
