Хладан туш званичном Бриселу: Извештај открио горку реалност зелене транзиције

Европска унија у оквиру своје енергетске транзиције има огромне потребе за стратешким сировинама и истовремено се суочава са огромним изазовом како да смањи увозну зависност за њима.

Европа не може без руских сировина: Које државе су најбогатије природним ресурсима (ГРАФИКА)

Литијум, ретки земни метали, силицијум, бакар и кобалт неопходни су за зелену транзицију која подразумева производњу батерија, ветротурбина и чипова, али ЕУ тренутно увози убедљиво највећи део критичних сировина из трећих земаља. Кина практично држи монопол над прерадом ретких земних метала, док Латинска Америка доминира у литијуму, пише "Бизнис".

Иако се критичне сировине углавном производе и користе у релативно малим количинама, све имају посебне карактеристике које их чине есенцијалним компонентама за производе у стратешким областима као што су обновљива енергија, дигитализација, ваздухопловство и одбрамбене технологије.

ЕУ зависи од кинеских батерија као од руских енергената

Добро познати примери укључују елементе ретких земаља који се налазе у перманентним магнетима који се користе за производњу генератора ветротурбина, литијум који се користи за батерије и силицијум који се користи за полупроводнике.

Пандемија и сукоб у Украјини, који је пресекао ланце снабдевања гасом и неким металима, показали су Бриселу колико је опасно зависити од других. ЕУ жели по сваку цену да постигне такозвану "стратешку аутономију".

Да би се то променило донет је пре две године закон који прописује да до 2030. године најмање 10 одсто критичних сировина мора да се ископава на територији саме ЕУ.

ЕУ хоће руднике, али нема ни где ни како

Међутим, управо објављени Извештај Европске инвестиционе банке (ЕИБ), у сарадњи са компанијом "Аурум експлорејшн", представља хладан туш за амбиције Брисела и показује јасну разлику између жеља политичара и стања на терену.

Политичка амбиција тренутно превазилази реалне капацитете за истраживање, технолошку и економску процену и издавање дозвола. Деценије недовољног улагања у истраживање минерала широм ЕУ створиле су значајан недостатак пројеката изградње рудника спремних за реализацију.

Истраживање показује да би се улагања у истраживање руде морала удесетостручити ако ЕУ жели да оствари постављени циљ. То значи две милијарде евра сваке године, јер се тренутно троши једва 200 милиона. То је свега три одсто глобалног буџета за истраживање, док рударске велесиле попут Канаде и Аустралије троше 20 одсто, односно 16 процената, пише "Бизнис".

У те две земље дозвола за истраживање се добија за годину до две. У Европи се на то чека од две до чак седам година због компликованих и фрагментираних закона сваке појединачне чланице.

"Економист": Кина контролише производњу метала кључних за војну индустрију

Као важна препрека детектује се изузетно низак ниво свести и јак отпор грађана и еколошких удружења према отварању било каквих рудника у њиховом суседству. Уз то, деценијама се веровало да у Европи нема ничега новог за ископавање, па су национални геолошки заводи запостављени, а подаци су застарели.

Банке не желе да кредитирају

Извештај наглашава и природу самог рударског посла који карактеришу огромне стопе неуспеха. Само један од 10.000 раних пројеката на крају заиста постане функционалан рудник и само један од 1.000 пројеката у фази открића.

Наш избор

РТ Балкан истражује: Колико су Србија и Европска унија близу споразума о литијуму

Банке не желе да дају кредите за послове где је шанса за успех "један у 10.000". Зато су Европи потребни механизми усмерени на власнички, односно ризични капитал, какве успешно користе Канада – кроз пореске олакшице за инвеститоре у рано истраживање – и Аустралија.

ЕИБ се у марту 2025. године обавезала да уложи две милијарде евра годишње за финансирање пројеката критичних сировина у целом ланцу вредности од експлоатације, прераде до рециклаже. До данас није финансирала ране фазе истраживања у великим размерама, јер се профил ризика не поклапа са стандардним кредитним производима ове банке.

Иако већина држава ЕУ по питању рударских истраживања спава, 75 одсто свих трагања за рудама одвија се у само четири земље – Шведска, Финска, Шпанија и Ирска.

Финска је поменута као идеалан пример унутар ЕУ. Уколико би остатак Уније улагао у истраживања по квадратном километру колико и Финска, укупна улагања би се одмах учетворостручила.

Ако ЕУ хитно не поједностави издавање дозвола, не понуди пореске олакшице инвеститорима који преузимају ризик и не уложи две милијарде евра годишње у рано истраживање земљишта, циљеви о десет одсто домаће експлоатације до 2030. остаће само мртво слово на папиру. А Европа ће и даље у потпуности зависити од увоза из Кине и других глобалних сила.