Економија
Економски данак пакленог лета у Европи: Колико ће нас коштати врелина
Ово лето ће узети данак крхкој европској економији. Трошкови обнове од мегапожара у Шпанији и Француској, као и пожара који сада бесне у Грчкој, износиће милијарде. Изгубљена продуктивност скупо кошта компаније; суша уништава усеве; а цене струје расту јер због ниског нивоа река нема довољно воде за хлађење нуклеарних реактора
Европска унија би више волела да њени шумски пожари буду праћени конкурентношћу. Климатске промене намећу другачије планове.
Блок од 27 земаља прошлу годину је провео преобликујући Европски зелени план, свој водећи програм за борбу против глобалног загревања, како би се ускладио са плановима за индустријску ренесансу.
Ново законодавство о клими сада мора да представи очигледну економску предност да би било усвојено, док се старије политике преиспитују и често разводњавају у покушају да помогну европским компанијама да се такмиче са Кином и Сједињеним Државама.
Али овај проиндустријски заокрет сада се судара директно са европском климатском стварношћу, а екстреми овог лета потврђују чињеницу коју истичу економисти и активисти: Глобално загревање је лоше за пословање.
"Још увек постоји начин размишљања, који је потпуно погрешан, да постоји компромис између економије и климатске политике", рекао је за "Политико" Боб Ворд, директор политике у Истраживачком институту Грантам за климатске промене Лондонске школе економије.
"И већ дуго знамо да ће нас последице неублажених климатских промена коштати много више од било какве акције."
У последња два месеца безброј Европљана је изгубило вољене због високих температура, а више од 14.000 људи је умрло само током рекордног топлотног таласа крајем јуна. Скоро пола милиона људи је побегло од ватре која се приближавала, не знајући да ли ће имати дом у који ће се вратити, а стотине су се на крају вратиле у пепео.
Због ових врућина страдају људи, али ово лето ће узети данак крхкој европској економији. Трошкови обнове од мегапожара у Шпанији и Француској, као и пожара који сада бесне у Грчкој, износиће милијарде. Изгубљена продуктивност скупо кошта компаније; суша уништава усеве; а цене струје расту јер низак ниво река лишава нуклеарне реакторе воде за хлађење, доводећи Мађарску на ивицу енергетске кризе.
"Већ видимо колико је далекосежан утицај ових догађаја на нашу економију", рекао је Андерс Леверман, климатолог у Потсдамском институту за истраживање утицаја на климу.
Ови трошкови, кажу Леверман и други стручњаци, требало би да послуже као подсетник да су напори за смањење загађења које загрева планету разумна инвестиција, а не економски недостатак.
"Тренутно се суочавамо са толико других криза, са снабдевањем енергентима, ратовима и трговином, тако да је веома лако да клима падне са дневног реда", рекла је Сара Мајер, стручњак за климатску економију на ЕТХ Цириху. Али "са економске перспективе, било би заиста важно смањити будућу штету... Стратегија превенције број један је смањење емисија."
Прегрејани радници
Високе температуре смањују производњу. Продуктивност радника опада како температуре расту, падајући за 2 до 3 процента за сваки степен изнад одређеног прага, наводе Уједињене нације. Истовремено, трошкови енергената расту за компаније како расте потражња за климатизацијом.
Осигуравајућа група "Алајанс" процењује да ће ова комбинација довести до кумулативних губитака БДП-а до 7 процената између 2026. и 2030. године, достижући 240 милијарди долара за Француску, 147 милијарди долара за Италију, 131 милијарду долара за Немачку и 120 милијарди долара за Шпанију.
У Немачкој су губици продуктивности износили најмање 6,3 милијарде евра само током топлотног таласа крајем јуна, сугеришу прелиминарне процене.
Узастопни топлотни таласи, у комбинацији са недостатком падавина, сада исушују Европу. Све већа суша се шири континентом, уништавајући жетву, ометајући транспорт виталне робе, гушећи индустријску производњу и смањујући снабдевање енергијом.
Утицај на пољопривреду је очигледан: Европско удружење произвођача житарица "Косерал" каже да је само јунски топлотни талас уништио 9 милиона тона житарица - што је резултирало губитком прихода од 2 милијарде евра за пољопривреднике, према једној процени.
Када реке пресуше
У међувремену, пресушивање река изазива даље економске главобоље.
Ове недеље, Рајна — кључна транспортна артерија за робу, укључујући угаљ и хемикалије — пала је на најнижи ниво од почетка вођења евиденције 1880. године.
Ситуација приморава барже да смање свој терет и до 80 процената како би избегле насукавање, прекиде у ланцима снабдевања и повећање трошкова. Индустрија је упозорила на поремећаје, а челични гигант "Тисенкруп" је локалним медијима рекао да је компанија смањила производњу због недостатка материјала који се испоручују.
Низак ниво Рајне могао би да поништи опоравак Немачке ако се ситуација настави. "Ефекти би могли бити довољно јаки да смање БДП за 0,1 до 0,2 процента у трећем кварталу", рекао је за АРФ Стефан Кутс из Института Кил.
Даље на истоку, рекордно ниски нивои Дунава прете да изазову енергетску кризу, јер река не може да обезбеди довољно воде за хлађење нуклеарним електранама.
Мађарска електрана Пакш, која обезбеђује 40 процената електричне енергије земље је на ивици гашења и производи само десетину своје уобичајене производње. Земља се спрема за несташице због раста цена струје.
Румунска влада је купила време за своје нуклеарне електране дизањем у ваздух стене како би преусмерила воду Дунава ка свом последњем оперативном реактору. Други реактор је затворен прошле недеље. Локални произвођачи аутомобила су се добровољно јавили да обуставе производњу како би смањили потрошњу струје.
У Србији је хидроенергија такође под притиском због испаравања Дунава, док је председник Александар Вучић упозорио да ће једина рафинерија нафте у земљи можда морати да се затвори јер се бродарство суочава са поремећајима.
У међувремену, у Француској је "Електрисите де Франс" затворила три реактора због суше и смањила производњу на другим локацијама због ниског нивоа реке.
Штета од пожара
Затим, ту су и шумски пожари, који постају неконтролисани јер климатске промене повећавају вероватноћу за њихово избијање.
Сара Мајер је проучавала утицај шумских пожара у јужној Европи, закључујући да су Португалија, Шпанија, Италија и Грчка губиле до 2,1 милијарду евра годишње од пожара између 2011. и 2018. године.
"У том временском периоду нисмо заиста видели никакве екстремне пожаре, ништа слично већим градовима, тако да мислим да нам ситуација коју видимо ове године говори да ће ова (студија) бити процена нижег распона", рекла је она. Ове године "очекивала бих много пута вишу процену".
И цена реконструкције није једини трошак: У пожаром погођеној Жиронди, близу Бордоа, хиљаде предузећа су биле приморане да се затворе, а туристи су побегли из региона.
То је "економски удар грома који је погодио регион коме није био потребан", рекао је француски министар финансија Ролан Лекорни.
Кочница расту
Парадоксално, потрошња на обнову након катастрофе приказује се као раст БДП-а у националним билансима стања. Али, Мајер каже да ово није врста подстицаја коју економисти воле да виде: "У основи, то је само обнова уништеног капитала."
Вероватно ће бити потребно неколико месеци да се процени пуни утицај екстремних временских услова овог лета. Али они неће бити једнократни: Климатске штете ће се погоршавати све док емисије и температуре настављају да расту, кажу научници.
Live
