Хоће ли Србија имати довољно струје: Снабдевање стабилно, производња колико дозвољавају услови

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас да је водостај Дунава на историјском минимуму, као и производња електричне енергије у хидоцентрали "Ђердап", али да је систем стабилан и да нема разлога за бригу.

"Дунав је на историјском ниском нивоу, значи дотоци су негде око 1.400 метара кубних на сат, што значи да су нижи од оних који су били 2003. и 1985. када су били најнижи, али свакако је производња најнижа од пуштања у рад ХЕ 'Ђердап 1', што је било 1970. Тако да све то ствара једну изузетно сложену ситуацију, међутим разлога за бригу нема, систем је стабилан и њиме се управља веома одговорно", рекла је министарка за ТВ Пинк.

Потрошња струје лети достигла зимски ниво: Да ли је Србији неопходан нови енергетски микс

Указала је на смањену производњу електричне енергије у целом региону, што је допринело њеном поскупљењу. Додала је да се недостајућа електрична енергија набавља и на тржишту, те да то ствара финансијске притиске.

На питање каква је ситуација са хидроелектраном "Ђердап" и да ли низак водостај може да угрози опрему, агрегате, Ђедовић Хандановић, је рекла да су сви агрегати у функцији, ниједан није искључен, и сва вода која дотекне се претвара у електричну енергију.

"Наравно, у много мањем обиму, јер су дотоци воде веома ниски. 'Ђердап 1' и 'Ђердап 2' раде на 20 одсто и 30 одсто својих капацитета. Вода се надгледа, водостаји се одржавају на неопходно високом нивоу и за хлађење термоелектрана у Kостолцу и Обреновцу, па су у Kостолцу одређени термо-блокови морали бити смањени за трећину, што такође утиче и на производњу из термо сектора", објашњава Ђедовић Хандановић.

Међутим, оно што је позитивно, како каже министарка, је да без обзира на ниске дотоке на Дрини, хидроелектране и реверзибилна хидроелектрана "Бајина Башта" раде више од плана, негде 17 до 20 одсто, што даје додатну сигурност.

Истакла је да је у плану још једна реверзибилна хидроелектрану 'Бистрица' и да се у оваквим ситуацијама показало колико су таква постројења важна.

Kада је реч о термоелектранама које користе угаљ, Ђедовић Хандановић је рекла да је после више од 30 година пуштен у рад нови термо блок у Kостолцу што даје додатну сигурност, али да су опет многи капацитети стари.

Наш избор

Европа у страху од рестрикција: Аларми због ниског водостаја, да ли ће Србија имати довољно струје

"Производња термоелектрана зависи од квалитета угља, а сведоци смо да се и он од 2010. знатно променио, да се калоријска вредност смањила. То све утиче на количину произведене енергије. Одлука председника Александра Вучића, али и Владе Србије, да не затвара преко ноћи ни рударске капацитете, ни термо капацитете, се показала исправном", оценила је она.

Упитана колико је српски енергетски систем спреман на овако екстремне врућине и суше, Ђедовић је указала да 1/3 произведене електричне енергије долази из хидро сектора, те да свакако да суше и недовољни дотоци воде стварају велики притисак.

Указала је и да низак водостај Дунава утиче на допрему нафтних деривата, али да за сада нема разлога за бригу и да се ситуација помно прати.

"Свесни смо да је увоз на неких само 20 до 25 одсто био у јулу. Очекујемо вероватно да ће бити иста ситуација и у августу, јер се ситуација са нивоом Дунава није променила, иако је прекјуче дошло до повећања водостаја у Мађарској за неких 19 сантиметара. То је, свакако, добро за регионалну енергетску слику. Међутим, када су у питању нафтни деривати, барже су на 30 одсто капацитета, котације дизела су изузетно високе и даље", рекла је она.