Економија
Суша узима данак: Род кукуруза и соје испод просека, са сунцокретом боље стање
Вршилац дужности директора Продуктне берзе Владо Ковачевић очекује турбулентну тржишну јесен и саветује пољопривредницима да пажљиво прате кретање цена
Високе температуре и суша смањили су пољопривредне приносе у Србији. Род кукуруза и соје је испод просека, док је са сунцокретом нешто боље стање. Први уговори за нови род кукуруза и сунцокрета већ су закључени на Продуктној берзи, а прелиминарне цене показују да произвођаче очекује још једна неизвесна јесен.
Вршилац дужности директора Продуктне берзе Владо Ковачевић каже да се цена стандардног квалитета пшенице на Продуктној берзи креће између 20 и 20,2 динара по килограму без ПДВ-а, док је цена кукуруза од 19 до 19,2 динара без анализе. Кукуруз са анализом на афлатоксин постиже нешто вишу цену.
Посебно интересовање тренутно влада за сунцокрет, чија се цена креће између 52 и 52,2 динара. Соја је од 55 до 56 динара, док је цена јечма између 17,8 и 18 динара.
Суша већ неколико година највише погађа пољопривредне културе са дужим вегетационим периодом.
"Оно што нам стиже са терена је да ће бити исподпросечан род соје и кукуруза, док по питању сунцокрета очекујемо бољи резултат", каже Ковачевић.
Сунцокрет такође има дужи вегетациони период, али је, објашњава, отпорнији на сушу од кукуруза и соје, па су и очекивања у погледу приноса повољнија.
Још један значајан фактор за домаће тржиште је низак водостај Дунава. Ковачевић указује на то да су житарице и уљарице кабасти производи са релативно ниском ценом у односу на масу, због чега трошкови транспорта имају велики утицај на трговину.
Према његовим речима, проток Дунава на граници са Румунијом тренутно је на око 40 одсто уобичајеног нивоа.
"Практично је наша најбитнија извозна магистрала, Дунав према луци Констанца, сада прекинута", истиче Ковачевић.
Због тога Србија тренутно не може у потпуности да искористи извозне могућности преко Констанце, па се траже алтернативни правци – пре свега камионски и железнички транспорт. На међународно тржиште, истовремено, утиче ситуација у црноморском региону и смањен извоз из Украјине и Русије.
Ковачевић истиче да је тржиште житарица и уљарица глобално и да поремећаји у једном делу света могу да утичу на цене на другим тржиштима. Наводи да је цена пшенице на америчком тржишту достигла највиши ниво у последње три године, док се на париском Матифу (берзи) кретала око 239 евра по тони. Код кукуруза је, такође, забележен раст цена. Домаће цене су, како објашњава, у великој мери повезане са кретањима на светским берзама.
Ипак, реакција домаћег тржишта не мора увек да буде истовремена са променама у свету, јер зависи и од могућности Србије да извезе робу. Управо је низак водостај Дунава пример како проблем са транспортом може да спречи домаће произвођаче и трговце да у одређеном тренутку искористе повољнију цену на иностраном тржишту.
Говорећи о томе шта пољопривредници могу да очекују током предстојеће јесени, Ковачевић наводи да би тржиште могло да остане веома динамично.
"Очекујемо турбулентну јесен, али наши ратари и трговци су се већ навикли на тако нешто", каже Ковачевић.
Због брзих промена изазваних геополитиком, логистиком и нивоом Дунава, пољопривредницима саветује да континуирано прате тржиште и, када је то могуће, управљају ризиком од промене цена.
Live
