Економија
Суша обрала летину широм Европе: Каква је ситуација на њивама у Србији
Од житарица до грожђа, од трпезе до вина, каква је ситуација са усевима у Србији да ли ће се последице суше прелити и на економију
Суша и екстремно високе температуре обраће ове године велики део рода на њивама широм Европе, а очекује се да би приноси у Србији код неких култура могли бити мањи и до 40 одсто. Стручњаци истичу да ће прилагођавање климатским променама бити један од кључних изазова за произвођаче у будућности, али и за државе.
Пољопривредници широм Европе упозоравају на пад производње хране и раст цена, јер усеви од кукуруза до салата трпе екстремне врућине, сушу и шумске пожаре. Европска унија је смањила прогнозе жетве за читав низ усева, а очекивања за сунцокрет, неопходан за уље за кување, смањена су за седам посто. У међувремену, род кукуруза је мањи за шест одсто у односу на претходну прогнозу, а очекивања за кромпир и соју су смањена за три процента.
У Србији нису сви усеви угрожени, јер је сунцокрет доста добро поднео сушни период, док је жетва пшенице раније завршена, а недостатак воде је највише погодио кукуруз и соју. Из Савеза винара и виноградара Србије кажу да за сада високе температуре не утичу на квалитет грожђа, али да уколико се настави тренутна суша, може доћи до проблема услед сушења бобица које ће утицати на квалитет вина.
Агроекономиста Жарко Галетин каже за РТ Балкан да је током августа хибридима кукуруза средње сорте потребно између 70 и 100 литара кише по квадратном метру, а да у неким регионима нисмо имали ни кап кише за месец дана.
"Пшеница је доста добро прошла, релативно солидно, али све остале културе које су ушле у осетљиву фазу вегетативног развоја имају проблем. До пре месец дана кукуруз је изгледао поприлично лепо, али када је дошао период наливања зрна, дочекала нас је суша и та последња фаза без кише, са високим температурама ће се драстично осетити на приносима, који ће бити значајно мањи. Кукуруз ће подбацити бар два милиона тона укупног приноса, принос ће бити између 4,5 до 5 што је на нивоу прошле године, која је такође била сушна. Просек, на основу генетског потенцијала, би требало да буде око 6,5 до 7 тона по хектару", каже наш саговорник.
Он је објаснио да је просечан принос у последњих пет година драстично пао, јер смо имали чак четири сушне године и указао да ће штета само код ове културе бити између 300 и 400 милиона евра.
"Соја ће бити још јаче погођена, а она је посејана на значајно мањим површинама. Она ће бити један од највећих губитника и род ће подбацити и принос ће бити између 1,5 до 2 тоне по хектару. Сунцокрет нешто боље подноси екстремне климатске промене", напомиње.
После неколико сушних сезона заредом, произвођачи ће морати да "преломе" – или да уложе у наводњавање и промену начина производње или да се помире са судбином и прихвате ризик да за неколико недеља екстремних температура изгубе велики део рода.
"И ова година ће се придружити неславном просеку од претходних пет од којих су чак четири биле сушне. Зато морамо озбиљно размишљати о системском приступу како да се суочимо са климатским променама и да осмислимо превентивне мере, а не да тражимо изговоре. Клима се мења, али морамо се прилагодити, кад већ не можемо у кратком року да је променимо. Морамо решавати проблем, а не да гледамо у небо. Када имате четири сушне године од пет, по логици и на основу здравог разума имате сигнал да ни наредне неће бити много боље", истакао је агроекономиста.
Као важан фактор прилагођавања пољопривреде екстремним врућинама у будућности Галетин истиче наводњавање и избор сорти и хибрида који су толерантнији на сушу.
"Решење је и у промени сетвене структуре, односно прилагођавање врстама које се гаје у контролисаним условима, у пластеничкој производњи, где ћете ви контролисати климу, а не природа. За све је то потребан огроман новац. У воћарству су то противградне мреже и антифрост системи због мразева у априлу и мају. Ми имамо свега 3 или 4 одсто њива под заливним системима, све остало зависи од природе и од Бога. Наши генетичари, са мањим или већим успехом покушавају да прилагоде сорте тим условима са мањком падавина, али ни генетика не може много да помогне, ако у августу не падне ни кап кише", указао је Галетин.
Он је истакао да је потребан мултидисциплинарни приступ и да држава мора да осмисли методе којима ће предупредити последице екстремне суше.
И у Европи се све чешће може чути да природне катастрофе представљају "драматично растући" ризик за глобалну економију.
"Климатске промене су им добро дошле као добар изговор, али има ту посла и за струку и за државу, јер штета можда не може потпуно да се спречи, али на неки начин може да се минимизира", поручује Жарко Галетин.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је данас упозорење на пољопривредну сушу. Из РХМЗ наводе да се услови екстремне суше настављају и да су најизраженији на подручју северне, западне и u деловима централне Србије. Највећи ризик тренутно је присутан код ратарских култура, где је дуготрајна изложеност високој температури и недостатку влаге довела до топлотног и водног стреса, убрзаног зрења, смањења квалитета зрна и приноса.
РХМЗ пољопривредницима препоручује повећан опрез због високог ризика од избијања и ширења пољских пожара на исушеним парцелама. Уколико постоје услови за наводњавање, препоручује се његова примена у вечерњим, ноћним и раним јутарњим сатима, када су губици воде услед испаравања мањи, како би се ублажиле последице суше и топлотног стреса.
Live
