Нова власт најављује да ће да тражи став народа: Колико смо се и о чему питали на референдуму

"Студентска листа" која је победила на изборима и формираће нову Владу Србије, најавила је да ће се о разним питањима изјашњавати грађани, што значи да ће бити расписивани референдуми. 

Кремљ: Надамо се да ће нове власти Србије наставити сарадњу са Русијом

Изменама Закона о референдуму децембра 2021. године укинуто је правило да на изјашњавање, да би било успешно, мора изађи више од 50 одсто уписаних бирача. То значи да одлуку доноси већина од изашлих на референдуму. 

Први на листи Илија Срдановић рекао је у једној од изјава медијима на тему односа са Русијом, укључујући и питање санкција, да ће то "свакако бити дијалог унутар саме наше заједнице".

"Сва питања међународних односа морају да буду остварена кроз отворени дијалог наших грађана. То не може да креира један човек. Ми смо се потрудили и у томе успели да такав систем владавине, у коме један човек одлучује где ћемо и куда се као нација кретати, више никада у Србији не заживи", навео је Срдановић. 

Кузмановић за РТ Балкан: Захвални смо Русији – бићемо искренији од бивше власти према партнерима

Представници ове листе Јово Бакић, Владан Кузмановић и Радомир Саичић неколико пута су подвукли да Београд неће уводити санкције Москви.

"Као што смо навели у свом програму, 'Студентска листа' се не залаже за увођење санкција Русији", истакао је Саичић.

Како је додао, Србија је и сама прошла кроз санкције и разуме да оне не представљају решење проблема.

"Проблеми се морају решавати дијалогом, преговорима и договорима, а не санкцијама. Зато немамо намеру да уводимо санкције Русији", истакао је. 

Колико смо пута гласали на референдуму и да ли је власт послушала глас народа?

Србија се од 1990. године шест пута изјашњавала на референдуму.

Први пут 1. и 2. јула 1990. године када је организовано гласање о томе да ли прво треба донети нови Устав или одржати вишестраначке изборе. За то да прво буде донет нови Устав гласало је више од 90 одсто оних који су на референдум изашли.

Зоран Стојиљковић: Увођење санкција Русији било би као да 1945. одемо у четнике

Током 1992. године одржана су два неуспешна референдума. Први је одржан 31. маја и на њему су се грађани изјашњавали о томе да ли су за то да застава Србије буде традиционална српска тробојка без симбола. За је гласало 48 одсто уписаних бирача, што је према тадашњим прописима значило да није изашло довољно људи, па је петокрака остала на застави. Истог дана одржано је и предизјашњавање о грбу и химни Србије. За то да нова химна буде песама "Марш на Дрину" гласало је 1.730.070, а да то буде "Боже правде" 1.490.484 грађана. Да нови грб буде штит са четири оцила, гласало је 1.586.384 грађана, а за грб Немањића са двоглавим орлом 1.464.011. Према тадашњем закону Скупштина  је требало да припреми акт о промени дела Устава о државним симболима у складу са израженом вољом грађана и стави га на референдум ради потврђивања, али се то није десило. 

Исте године грађани су се изјашњавали 11. октобра, а питање је било да ли су за одражавање ванредних парламентарних и председничких избора. Гласање није успело, али су избори ипак расписани за децембар.

На референдуму 23. априла 1998. године бирачи су одговарали на питање да ли прихватају учешће страних представника на Косову и Метохији. Излазност је била 73,05 одсто, а против се изјаснило чак 94,73 одсто. За нови Устав 2006. године, којим је чврсто речено да је Косово и Метохија део Србије, гласало се два дана 28. и 29. октобра 2006. године, на референдум је изашло 54,91 одсто уписаних бирача. За потврђивање највишег правног акта гласало је њих 53,04 одсто.

Последњи референдум је био 16. јануара 2022. године, а тада се гласало по новим правилима да није потребно да се изјасни преко половине уписаних гласача. На биралишта о промени Устава у деловима о правосуђу, изашло је 30,65 одсто, а измене је подржало 59,62 одсто од изашлих бирача (укупно 1.189.460 гласова), док је 39,35 процената односно 785.163 њих заокружило "не". 

Референдум се као средство изјашњавања највише користи у Швајцарској. У просеку буде десет до 15 годишње. 

Шта кажу Устав и закон - од саветодавног до обавезујућег референдума

Према Уставу, Народна скупштина може одлучити да било коју промену Устава стави на потврђивање грађанима, али референдум је обавезан ако се измена односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању и сам поступак за промену Устава. Референдум мора бити расписан и за територијална питања. 

Наш избор

Студентски меморандум о КиМ: Како је "Косово је срце Србије" растужило срца "грађаниста"

Према закону постоје обавезујући и саветодавни референдум. Одлука коју грађани донесу на првом је обавезна и држава мора да поступи у складу са вољом већине изашлих бирача. Када је у питању саветодавни он се расписује ради прибављања мишљења грађана о одређеном питању од ширег значаја, а одлука грађана није правно обавезујућа, већ служи као смерница.

"Према територији на којој се спроводи, референдум може бити републички (на целој територији или делу територије Републике Србије), покрајински (на целој територији или делу територије аутономне покрајине) или локални (на целој територији или делу територије јединице локалне самоуправе). Републички референдум расписује Народна скупштина, покрајински референдум расписује скупштина аутономне покрајине, а локални референдум расписује скупштина јединице локалне самоуправе", пише у Закону о референдуму. 

За шта ће и да ли ће нова власт тражити мишљење од грађана остаје да се види након формирања институција. За сада је извесно да ће о евентуалном чланству наше земље у Европску унију и под којим условима, у једном тренутку морати да буду питани грађани.