Економија
Одлазак инвеститора из Србије: Зашто странци баш сада затварају фабрике
Душан Марковић каже да се одласци иностраних инвеститора из наше земље не дешавају због промене власти већ због потражње за јефтинијом радном снагом и условима производње, док Љубодраг Савић напомиње да је страним инвеститорима скоро свеједно ко ће бити на власти, али да им је важно да задрже позицију коју су имали или да за себе обезбеде боље услове
Инвеститори су као она несигурна птица која на сваки шум полети - за сваки случај. И они ангажују свој новац и њима је скоро свеједно ко ће бити на власти. Важно им је да задрже позицију коју су имали пре тога или бољу, изјавио је за РТ Балкан Љубодраг Савић, професор Економског факултета у пензији, поводом најава неколико страних компанија да одлазе из Србије.
Професор Економског факултета Душан Марковић каже за РТ Балкан да се одласци иностраних инвеститора из наше земље не дешавају због промене власти већ због потражње за јефтинијом радном снагом и условима производње и напомиње да су власници месецима раније најавили затварање погона, а да се ти планови сада само реализују. Он указује да проблем имају наше фирме које раде са европским купцима, јер се успоравање раста у Европској унији аутоматски одражава на мањак тражње код нас, по различитим основама.
Немачка компанија за производњу кабловских сетова за аутомобилску индустрију "Дрекслмајер" (Draxlmaier) обавестила је данас раднике да ће до краја марта следеће године затворити фабрику у индустријској зони у Зрењанину која послује 19 година. Њихово повлачење је најављено још у марту прошле године, као последица кризе у европској ауто-индустрији. Турски инвеститор "Астер текстил" који је 2016. године отворио фабрику у Нишу најавио је да ће катанац ставити 15. децембра и да без посла остаје готово 400 запослених. О затварању фабрике "Вали" у Ваљеву, која послује у оквиру италијанске групе "Голден лејди", прича се већ месецима, а сада је најављено да ће у децембру 700 људи остати без посла.
"Чим имате мањак тражње у ЕУ, овде немате послове и морате да отпуштате људе или се једноставно трудите да пословање пребаците на неку другу локацију. Тако компаније које праве електричне каблове, селе производњу у Северну Африку", каже Душан Марковић.
Он истиче да нико не затвара фабрику за седам или десет дaна, јер престанак пословања носи са собом велике трошкове.
"Све озбиљне компаније праве детаљне сценарије за случај промене власти, у смислу шта су претпоставке и који су ризици. Ови што сада одлазе само финиширају оно што су планирали још пре две године. За текстилну индустрију је врло просто објашњење, јер се минималац више пута повећавао, а она је радно интензивна и у принципу је оштра ценовна конкуренција. Зато се више готово ништа не ради ни у Кини. Шије се у Бангладешу, Вијетнаму, као и у Турској где су пали трошкови због девалвације валуте. Ми више нисмо локација за те делатности, јер нисмо конкурентни, због раста минималне зараде", рекао је професор Марковић.
Професор напомиње да српска економија тренутно трпи двоструки удар - на радна места и економску активност.
"У Европи је проблем, нарочито у ауто-индустрији, због скупих енергената, губљења конкурентске битке, првенствено са Кинезима и Американцима, у смислу да, у сегментима у којима су били најбољи, више нису. То се прелива на земље које гравитирају ка ЕУ. С једне стране постајемо све скупља локација за неку врсту производње, а са друге стране, наши купци производа који се праве у Србији су у проблемима и све мање су наруџбине, односно спорија је економска активност", указао је професор Марковић.
Напомиње да је неминовно да нам долази одређени степен неизвесности у којем ће фирме одлагати неке нове инвестиције због промене власти и додаје да би било добро да тај међупериод траје што краће.
"Биће потребе, док се не уђе у уобичајене активности, у смислу да се одреде министри, државни секретари и то ће утицати на одлагање неких пословних одлука. Што буде брже ишао процес транзиције и мање тензично, то ће бити боље за привреду", сматра Душан Марковић.
Професор Љубодраг Савић каже да су страни инвеститори са претходном влашћу тачно знали шта могу да очекују и подсећа да то за њих није било ништа лоше, јер им је остајао и даље јефтин гас, а да је сада велико питање око руских енергената.
"Студентска листа се изјаснила да неће уводити санкције Русији и да не одустају од руског гаса, али Европа им је помогла да дођу на власт и могла би од њих да тражи шта хоће. То је цена освајања власти. Онда се мењају услови и за инвеститоре. Ако гас не буде 300 или 400, него 1.000 евра за 1.000 кубних метара гаса, то онда значи да је теби и трошак гаса скочио три пута. А то су иначе фабрике које раде на малој маргини, на ниском профиту, јер је то онај први стадијум са најмање развијеним производима и најмање квалификованом радном снагом. Тога више бити неће. Не да неће сви ови остати, него углавном неће нико нови доћи", каже Љубодраг Савић.
Представници "Студентске листе" сматрају да је модел јефтине радне снаге потрошен и да радника за стране фабрике који раде за минималац више нема. Тврде да не нуде нову транзицију у којој се мањина богати на рачун већине и да неће бити распродаје стратешких предузећа. У свом економском програму наводе да ће субвенције по радном месту подстицати само у девастираним општинама и то као прелазну меру са прецизним законским роком. То значи да се долазак страног типа инвеститора неће ограничавати у сиромашним општинама, јер је битно задржати и створити свако радно место у таквим условима, док у глобалу такве инвестиције сматрају штетним, јер "праве нездраве ланце снабдевања, који нису способни да створе додатну вредност и да буду дугорочно одрживи у условима где су конкуренти способни за иновацију".
Професор Савић напомиње да је држава жив механизам и да се мора размишљати дугорочно.
"Људи који су освојили власт дају изјаве које озбиљно узнемиравају те компаније. Кажу да је дошло време за нови модел развоја и ја то такође заговарам. Такав начин развоја у којима се деле субвенције за нискоквалификоване послове и радну снагу је дошао до дувара. То нам више није потребно, нарочито у развијеним деловима земље, односно у Београду. Наставити са таквом праксом не би имало никаквог смисла. Тај модел је исцрпео своје место и то је потпуно природно", каже Љубодраг Савић.
Он тврди да Студентска листа, најавом укидања субвенција, заправо циља кинеске компаније, али да ће, са новом политиком отићи и немачке компаније. Професор Савић указује да је ово био модел који добро функционише на нижим нивоима развоја и да има смисла у неразвијеним општинама, јер да није било субвенција, не бисмо одвајали новац из буџета за стране инвеститоре, али бисмо одвајали за социјалну помоћ.
"Геополитичке околности су се промениле, јер је раније највећи број страних компанија које су долазиле био из Немачке, а у последње време су то Кинези, који немају тако много фабрика, али запошљавају велики број људи. Они су углавном ангажовали 'мотаче каблова', људе који су радили једноставне послове. До недавно је то функционисало другачије, јер се све 'скоцкало' - немачке компаније отворе погон у Србији, ангажују неквалификовану и јефтину радну снагу, имају јефтин гас, путеве и подршку субвенција. Данас је Немачка у кризи и више нема тако много фабрика које могу да шире пословање. Кад вам дође неко ко вам из корена промени концепт на који сте се ослањали, онда људи кажу, ми овде немамо шта да радимо. Неће се они вратити у Немачку, али ће тражити боље услове у окружењу. Предстоји нам поприлично тежак период развоја", сматра Љубодраг Савић.
Економисти, али и представници синдиката су више пута указивали да је постојећи систем субвенционисања страних инвеститора превазиђен и да су потребне измене. Као адут да држава "заврне славину" наводе то што Србија више не мора по сваку цену да привлачи странце субвенцијама по радном месту, јер и домаће компаније имају све више потешкоћа са недостатком радне снаге. С друге стране, синдикати се жале да инвеститори добијају много, а да су радници углавном на минималцу.
Live
