Шеф Привредне коморе ЕУ: Произвођачи из Уније би до 2030. могли одустати од такмичења са Кином

Европски произвођачи би до краја деценије могли одустати од покушаја да се такмиче са својим кинеским панданима – уколико се наставе тренутни трендови, а све то уз страховања од масовног губитка радних места – упозорио је челник Привредне коморе Европске уније у Кини.

Примењујући логику "ако их не можеш победити, придружи им се", Јенс Ескелунд каже да европске компаније које послују у Кини сада размишљају о томе да би концепт "Произведено у Кини за Кину" могао бити замењен филозофијом "Произведено у Кини за цео свет".

Ескелунд, који предводи ово утицајно тело са седиштем у Пекингу, рекао је да би се европски произвођачи до краја деценије могли наћи на егзистенцијалној прекретници, питајући се: "Која је сврха трговине?"

ЕУ прети "савршена олуја": Буџет Брисела стешњен између избора, Украјине, Америке и Кине

Док ЕУ заузима оштрији став према Кини – у условима када дефицит достиже рекордних 1,18 милијарди евра дневно, а у Бриселу, Берлину и Паризу јача склоност ка протекционизму – Ескелунд истиче да би европске земље можда морале да промене своје политике. То би подразумевало да се домаћим произвођачима омогући да постану део ланаца снабдевања кинеских компанија, уместо да их третирају као конкуренте.

Ескелунд, који је уједно и извршни директор кинеског огранка бродарске групе "Мерск", указао је на извештај банке "Голдман Сакс". Према том извештају, кинески извоз би до краја деценије могао да смањи бруто домаћи производ (БДП) ЕУ за 0,5 посто, док би БДП Немачке могао бити умањен за чак 0,9 одсто.

"Поставља се питање: ако кинеска трговина доноси негативну вредност, зашто уопште трговати?" рекао је овај дански привредник за "Гардијан". "Ако се изненада нађете у ситуацији да трговина ствара велику вредност за једну страну, док је за другу страну уништава, земље ће почети да се питају: зашто ми уопште тргујемо?"

Он је указао и на потенцијални катастрофални сценарио у којем би производни сектор нестао из европских земаља, што би довело до масовног губитка радних места, колапса пореске основице, дуготрајне незапослености која би могла потрајати генерацијама, као и до вртоглавог раста трошкова социјалних давања.

Говорећи у Бриселу, где је одржао низ узастопних састанака са званичницима Европске комисије како би им пренео утиске из Пекинга, изјавио је да се Европа налази на прекретници.

"Ако створимо нове зависности, то би на крају могло довести до тога да Европа изгуби способност да сама одлучује о својој будућности", уз масовне губитке радних места и слабљење друштвених заједница, додао је Ескелунд.

"Лек против болова": Шеф ЕУ за трговину спрема се за посету Пекингу

Та егзистенцијална претња већ почиње да се осећа у европским секторима аутомобилске индустрије, хемијске индустрије и обновљивих извора енергије. Немачка аутомобилска индустрија, конкретно, суочава се са двоструким ударом: смањењем профита у Кини и притиском јефтине конкуренције на домаћем тржишту, коју чине кинеске компаније.

Ескелунд није присталица термина "кинески шок 2.0" – који се односи на утицај наглог раста кинеског извоза аутомобила, хемикалија и компоненти у ЕУ током последњих пет година. Он истиче да то није требало да буде изненађење, будући да су планови Пекинга о супституцији увоза били стална тема последња три петогодишња плана, још од усвајања стратегије "Произведено у Кини" 2015. године.

"Доказ за ову тезу лежи у чињеници да је Кина у последњих 30 година била снажно усмерена на смањење сопствених зависности", додао је он, указујући на истовремени пад увоза.

У недавном извештају Центра за европске реформе упућен је позив Немачкој да промени своју стратегију, с обзиром на то да најновији кинески петогодишњи план (за период од 2026. до 2030. године) додатно наглашава концепт "самоослањања". "Циљ је истискивање увоза у оним ретким секторима у којима још увек постоји зависност од иностраних извора снабдевања", наводи ЦЕР.

Сектори идентификовани у најновијем кинеском петогодишњем плану обухватају вештачку интелигенцију, квантно рачунарство, роботику, паметне и "зелене" технологије, биопроизводњу, интерфејсе мозак-рачунар, као и 6Г комуникације.

Соларни панели, ветротурбине, роботи, аутономна возила и напредни чипови део су нове кинеске стратегије за постизање глобалне доминације.

Ескелунд саветује европским индустријама да се не крију, већ да се припреме за реализацију кинеских планова. Када се у Пекингу донесе одлука о стратегији, подстицаји, пореске олакшице и субвенције се спуштају на ниже нивое – од регионалних па све до нивоа градова и села. Званичници широм земље тачно знају на шта треба да се усредсреде и шта им је чинити, каже он.

Његов савет лидерима ЕУ гласи: "Ангажујте се у дијалогу са Кином како бисте дошли до тачке у којој је јасно да се ствара вредност за обе стране" – што је, према његовом мишљењу, нешто што Пекинг разуме.

Иако ово може деловати као очигледна чињеница, Ескелунд истиче да је Европи потребан суштински заокрет у приступу.

Одустајање од трговине није решење. Ако не можете да их победите, придружите им се.

"Један од начина да се парира кинеским ланцима снабдевања јесте да се постане део тог истог кинеског ланца снабдевања", објаснио је Ескелунд. "За многе компаније, профит остварен у Кини није толико важан колико чињеница да им кинески ланци снабдевања омогућавају да буду конкурентне на глобалном тржишту."

То би могло да подразумева производњу робе у Кини, кроз партнерства са домаћим кинеским фирмама, и укључивање у глобалне ланце снабдевања у сарадњи са кинеским компанијама.

"Реч је о својеврсној еволуцији у односу на некадашња времена, када сте долазили у Кину да бисте, унутар њених граница, опслуживали кинеско тржиште. Сада је концепт следећи: бити у Кини – за потребе целог света. Сматрам да је то прилично значајан заокрет", рекао је Ескелунд.