
Кинески трговински суфицит премашио билион долара подстакнут процватом вештачке интелигенције

Кинески трговински суфицит је у првих 10 месеци премашио билион долара, јер је глобална трка у изградњи инфраструктуре за вештачку интелигенцију (АИ) подстакла продају високотехнолошких производа и помогла да се надокнади слабија домаћа потражња.
Ови подаци стижу уочи самита Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC) који се одржава следеће недеље у Шенжену. Очекује се да ће се кинески председник Си Ђинпинг и амерички председник Доналд Трамп тамо састати трећи пут ове године, чиме ће шири економски односи и царинска политика доспети у сам центар пажње.
Бројке указују на све веће ослањање Пекинга на потражњу из иностранства како би се одржала економија, коју, како наводи Ројтерс, притискају слаба потрошња и дуготрајан пад на тржишту некретнина.
Иако се очекује да ће глобални инвестициони бум у вештачку интелигенцију одржати снажну потражњу за кинеским технолошким производима све до 2027. године, аналитичари упозоравају да би већа зависност од спољних тржишта могла учинити Кину рањивијом на протекционистичке мере у иностранству.
Према подацима царинске службе објављеним у уторак, извоз је у октобру, изражено у америчким доларима, забележио снажан раст од 35,2 одсто у односу на исти месец прошле године. То је тек нешто спорије од скока од 36,3 посто забележеног у септембру, а истовремено знатно изнад прогноза економиста, који су очекивали раст од 33,5 процената.
Ово је допринело да кинески трговински суфицит у првих 10 месеци достигне 1,04 билиона долара, премашивши границу од 1 билиона долара другу годину заредом, при чему је тај праг достигнут месец дана раније него претходне године.
Растући суфицит могао би да подстакне додатне тензије са Европском унијом, чији су лидери позвали на увођење нових трговинских ограничења према Кини. Ово долази након што је са Пекингом постигнут договор о ограничавању кинеског извоза хибридних возила у ЕУ у наредних неколико година. С обзиром на то да те мере још нису ступиле на снагу, очекује се да ће произвођачи убрзати испоруке, што ће краткорочно додатно појачати извоз.
"Ризик од увођења додатних царина и других трговинских баријера остаће висок током 2027. године, посебно с обзиром на то да кинески произвођачи настављају да шире своје присуство на иностраним тржиштима", изјавио је Џо Пејсел, главни макроекономиста у компанији "Тривијум Чајна".
Кинески трговински суфицит са САД благо је смањен у октобру на 32,71 милијарду долара, са 34,01 милијарде долара претходног месеца, мада тај шири дисбаланс и даље представља извор трвења између две највеће светске економије.
Пекинг и Вашингтон су у понедељак званично продужили за два месеца трговинско примирје које је требало да истекне у уторак. Кина је прошле недеље саопштила да ће свако повећање куповине америчких пољопривредних производа зависити од спровођења договореног узајамног смањења царина.

Једна од великих брига Пекинга јесте то што потрошачи и даље оклевају да троше, ограничени падом на тржишту некретнина, који је умањио богатство домаћинстава и нарушио поверење у економске изгледе.
Слаба потражња на домаћем тржишту навела је кинеске произвођаче аутомобила да потраже купце у иностранству. Према подацима које је објавило једно индустријско удружење, кинески извоз аутомобила је у октобру наставио да расте стабилним темпом, док је продаја возила на домаћем тржишту забележила пад дванаести месец заредом.
Међутим, веће ослањање на извоз чини кинеску економију све изложенијом сваком успоравању глобалне потражње, при чему поједини аналитичари упозоравају да би раст извоза могао да успори када се заврши инвестициони циклус у области вештачке интелигенције.
За сада, већина посматрача индустрије очекује да ће потражња повезана са вештачком интелигенцијом остати снажна. У првих 10 месеци, кинески извоз полупроводника порастао је за 111,1 посто у односу на исти период претходне године (посматрано у америчким доларима), док је укупан извоз високотехнолошких производа скочио за 47,9 одсто.



