
Прогноза НБС о инфлацији: До краја године по плану, догодине већи раст

Просечна инфлација у Србији ће ове године износити 3,2 одсто, а у 2027. години 4,9 одсто, при чему би врхунац требало да достигне у трећем тромесечју, пре свега због ефекта ниске базе код цена воћа и поврћа из ове године, наведено је у новембарском Извештају о инфлацији Народне банке Србије који је данас објављен. НБС је, према претходној пројекцији, такође очекивала да ће инфлација бити 3,2 одсто у 2026. години, а у 2027. години 4,3 одсто. Инфлација ће се током 2027. године, саопштила је НБС, углавном кретати изнад горње границе дозвољеног одступања од циља, а повратак у границе циља требало би да уследи крајем те године.

"Очекујемо да ће у супротном смеру деловати успоравање базне инфлације, услед слабљења трошковних притисака из међународног окружења и успоравања раста реалних зарада", навела је НБС.
Такође кажу да су наведени фактори у највећој мери и определили одлуку Народне банке Србије да на новембарској седници повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 6 одсто.
''Пројекција раста бруто домаћег производа за ову годину повећана је са 3,2 одсто на 3,5 одсто, услед бољег остварења у прва три тромесечја у односу на очекивања. Истовремено, због више овогодишње базе, продуженог трајања енергетског шока и још увек присутних геополитичких тензија, пројекција раста бруто домаћег производа за 2027. годину коригована је наниже, са 4,5 на 4 одсто'', наводи се у извештају.
Како је наведено, услови у међународном окружењу остали су изазовни, услед наставка геополитичких тензија и продуженог трајања сукоба на Блиском истоку.
''Супротно очекивањима о постепеном паду светских цена енергената у складу с кретањем фјучерса, оне су поново порасле, што се пренело и на цене других примарних производа. То је за последицу имало и корекцију навише глобалне инфлације за наредну годину, према оцени Међународног монетарног фонда и других релевантних међународних институција, као и вишу оцену инфлације у зони евра, нашем најзначајнијем трговинском партнеру'', додаје се у саопштењу.
Због тога су и водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, ревидирале своје пројекције инфлације и заоштриле монетарну политику.
У извештају се наводи и да је, у условима наставка раста светских цена енергената и других примарних производа и споријег пада ових цена у наредном периоду од очекиваног, у комбинацији с вишом увозном инфлацијом и нешто бржим растом реалних зарада од претходно очекиваног, новембарска средњорочна пројекција инфлације Народне банке Србије за наредну годину виша него у августу.
За разлику од претходног периода, наводи се, када су инфлаторни ефекти енергетског шока били ограничени, нова пројекција инфлације указује на ризик од њиховог продуженог деловања и преливања на остале цене.
''У условима снажније домаће тражње и бржег раста реалних зарада од претходно очекиваног, повећан је и ризик од секундарних ефеката на инфлацију. Због тога је Извршни одбор оценио да је заоштравање монетарних услова потребно ради ограничавања инфлаторних притисака и обезбеђивања повратка инфлације у границе циља у средњем року'', додаје се у извештају.
У периоду од претходног извештаја међугодишња инфлација у Србији наставила је да се креће у границама циља Народне банке Србије.
"Током јула и августа налазила се испод централне вредности циља, чему је највише допринео изузетно добар овогодишњи род воћа и поврћа. У септембру је повећана на 4,1 одсто, пре свега услед ефекта ниске базе код цена прехрамбених производа и производа кућне хемије, као и раста цена нафтних деривата", наведено је у извештају.
У октобру је инфлација достигла 4,4 одсто међугодишње, услед наставка поскупљења нафтних деривата и раста цена хране.
Цене хране и безалкохолних пића, међугодишње посматрано, после више од годину дана први пут су забележиле раст, који је у просеку износио 1,2 одсто.
Инфлациона очекивања финансијског сектора за годину дана унапред претходних месеци бележила су умерени раст, али су и даље у границама циља, док су средњорочна очекивања и даље усидрена око централне вредности циља од три одсто.
Народна банка Србије очекује да ће се инфлација до краја 2026. године кретати око горње границе дозвољеног одступања од циља, док ће током већег дела наредне године бити изнад те границе.
"Виша пројекција инфлације у наредној години у односу на очекивања из августа последица је пре свега продуженог трајања енергетског шока и оствареног раста светских цена нафте и других примарних производа, али и више увозне инфлације, бржег раста реалних зарада од претходно очекиваног и веће од очекиване домаће тражње у овој години", наводи се у саопштењу.
Додаје се и да поред тога, у складу са очекивањима релевантних међународних институција, претпоставка ове пројекције јесте да ће светске цене енергената и примарних производа током наредне године бележити пад, што би требало да резултира и смањењем доприноса цена нафтних деривата домаћој инфлацији.
Повратак инфлације у границе циља очекује се крајем 2027. године, након чега би требало да настави да успорава и да се до краја периода пројекције приближи централној вредности циља од три одсто, додаје се.
Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју ове године убрзао је на 4 одсто међугодишње, што је изнад очекивања Народне банке Србије из августа.




