Катар упозорава: Европи следеће зиме прети још гора енергетска криза

Катарски министар енергетике Сад ел Каби упозорио је да, иако би Европа ове зиме требало да има довољно гаса за производњу струје и грејање, тежи изазов следи 2023. када се резерве исцрпе, пише "Фајненшел тајмс".

Ел Каби је додао да би енергетска криза могла да се продужи до средине деценије ако се настави сукоб у Украјини и гас не почне опет да стиже из Русије.

Иако је Катар највећи светски извозник течног природног гаса (ЛНГ), будућност је незамислива без руских резерви овог енергента.

Ел Каби је упозорио да Катар не може да покрије одсуство руског гаса у Европи, те предвидео веома дугу енергетску кризу.

"Једноставно нема начина да искључите коришћења гаса на дужи период. Осим ако не почнете да градите нуклеарне електране и дозволите коришћење угља и других фосилних горива", каже Ел Каби, који је уједно и на челу катарске државне гасне компаније "Катар енерџи".

Претходно су земље ОПЕК-а донеле одлуку о смањењу производње нафте упркос притисцима САД да то не учине. Енергетска криза очигледно добија све веће размере, посебно имајући у виду да су традиционални западни снабдевачи енергентима "отказали послушност".

Вашингтон је чак оценио одлуку ОПЕК-а као сврставање земаља чланица уз Русију.

Катар може да преусмери Европи само 10-15 одсто свог гаса

Русија је прошле године испоручила око 155 милијарди кубних метара природног гаса земљама ЕУ, што је око 40 одсто укупне потрошње гаса у Унији. Брисел покушава да смањи зависност од руског гаса повећањем снабдевања из Алжира и Норвешке, као и све већим увозом ЛНГ-а из даљих земаља.

Међутим, за потпуну замену руског гаса Европи треба 112 милиона тона ЛНГ-а годишње, што је скоро трећина светског тржишта.

Катар, који испоручује 70 одсто свог ЛНГ-а азијским клијентима, рекао је да ће, док се не појаве нови пројекти, моћи да преусмери само 10-15 одсто тренутне производње у Европу, преноси "Фајненшел тајмс".

Ел Каби је додао да ниједан нови, значајан гасни пројект на глобалном нивоу неће почети с производњом до 2025. године, када се очекује реализација заједничког подухвата компанија "Катар енерџи" и "Ексон мобил", што ће додати 16 милиона тона ЛНГ-а годишње на тржиште.

Катар такође троши скоро 30 милијарди долара на проширење свог "Северног поља", највећег гасног поља на свету, како би повећао свој годишњи производни капацитет ЛНГ-а са 77 милиона тона на 126 милиона тона до 2027. године.

Дугорочни уговори не одговарају Европи

Катар је до сада преговарао с Великом Британијом, потписао привремени споразум с Немачком, водио разговоре с Француском, Шпанијом, Италијом, Белгијом, Пољском и Словачком о проширењу извоза у те земље.

Главни проблеми који утичу на преговоре Дохе са европским државама јесу дужина уговора, односно то што су европске енергетске компаније у приватном власништву, али и европски план да што пређе на обновљиве изворе енергије.

"Катар енерџи" радије продаје свој гас путем дугорочних уговора, који му нуде сигурност јер улаже милијарде долара у енергетску инфраструктуру. Азијски купци, повезани с државом, обично пристају на уговоре о снабдевању на 15 до 20 година.

Ел Каби је додао да су европски преговори за катарски гас створили "огромну конкуренцију" са азијским увозницима који желе да закључе дугорочне испоруке док Катар повећава производњу.

Цене течног природног гаса порасле су на глобалном нивоу од руске инвазије на Украјину више него двоструко од цене на почетку године.