Економија

"Фајненшел тајмс": Трговина у јуанима удвостручена

Растућа цена финансирања трговине у доларима такође је учинила кинеску валуту привлачнијом
"Фајненшел тајмс": Трговина у јуанима удвострученаGetty © VCG / Stringer

Удео јуана у трговини више се него удвостручио од почетка Специјалне војне операције у Украјини, показала је анализа "Фајненшел тајмса", пораст за који аналитичари кажу да одражава и већу употребу кинеске валуте у трговини са Русијом и растућу цену финансирања у доларима.

Подаци о финансирању трговине из Свифта, међународне платформе за плаћања и финансирање, показују да је удео јуана по вредности на тржишту порастао са мање од два процента у фебруару 2022. на 4,5 процената годину дана касније. Ови добици стављају кинеску валуту у тесну борбу са евром, који чини 6 одсто укупног износа.

Обе валуте су, међутим, још увек мање од удела долара у трговини, који је у фебруару 2023. износио 84,3 одсто, што је пад у односу на 86,8 одсто годину дана раније.

"Ово је значајан потез", рекао је Мансур Мохиудин, главни економиста Банке Сингапура. "Тешко је замислити било шта друго што би могло да стоји иза ове промене осим онога што се догодило са сукобом у Украјини".

Све већи удео кинеске валуте у финансирању трговине - где банке дају кредите да би олакшали прекогранични промет робе - представља благодет за Пекинг у његовом настојању да убрза интернационализацију јуана, и озбиљан изазов за Запад, који је покушао да искористи санкције да забрани великим руским финансијским институцијама да користе Свифт, пише "Фајненшел тајмс".

Руска трговина обавља се преко посредника, тако да је чињеница да је Москва одсечена од Свифта можда небитна, рекао је Артур Кробер, оснивачки партнер истраживачке групе "Гавекал Драгономикс".

"Јасно је да се много руске нафте појављује у Кини преко Блиског истока и Малезије", додао је он, указујући на "експлозију" обима кинеског увоза нафте из Малезије од марта прошле године која премашује производне капацитете земље.

Народна банка Кине (ПБоЦ) је спровела усаглашену акцију интернационализације у годинама које су претходиле августу 2015, када је девалвација довела до озбиљног одлива капитала. Ово је приморало централну банку да преокрене курс и наметне драконске контроле капитала које су зауставиле напредак Кине у промовисању глобалне употребе валуте.

Најновији пораст курса јуана у рангу валута за финансирање трговине није праћен већом употребом у међународним плаћањима путем Свифта, која су достигла око 2 процента глобалног укупног износа, указује "Фајненшел тајмс".

Међутим, Русија има приступ прекограничном међубанкарском платном систему (Ципс), кинеској алтернативи Свифту, а прошле године билатерална трговина између две земље порасла је на рекордних 185 милијарди долара пошто су руске компаније плаћале већину куповине кинеске робе у јуанима.

Укупна поравнања на Ципсу достигла су 97 билиона јуана (14 билиона долара) 2022. године, показују подаци централне банке, што је повећање од 21 одсто у односу на претходну годину.

Аналитичари и економисти кажу да је све већи трошак финансирања у доларима такође учинио кинеску валуту релативно привлачнијом за финансирање трговине. Федералне резерве САД су подигле каматне стопе девет пута од 2022. године, док је кинеска централна банка смањила своју референтну основну каматну стопу два пута у истом периоду.

Гуан Тао, главни глобални економиста Међународној кинеској банци и некадашњи званичник у Државној администрацији за девизе, рекао је да је пораст јуана у финансирању трговине "повезан са разликама у монетарним политикама САД и Кине... Улога јуана се променила од валуте високе каматне стопе у валуту са ниском каматном стопом".

Када је реч о каматним стопама, с обзиром да су САД подигле своје стопе, јуан је јефтинији. У последње време видимо да постоји више интересовања за финансирање трговине у јуанима, рекао је Келвин Лау, виши економиста за Кину у "Стандард чартереду". "Са Русијом или без ње, структурно видимо да се враћа интернационализација јуана".

ПБоЦ је променио своју стратегију интернационализације јуана од почетка 2022. године, наводи се у недавном документу Џанг Минга, заменика директора Одељења за међународне финансије Кинеске академије друштвених наука.

Уместо да се фокусира на повећање цена у јуанима за сирову нафту и проширење приступа страних инвеститора хартијама од вредности, као што је то чинио до краја 2021. године, централна банка је почела агресивно да се залаже за већу употребу валуте у поравнању међуграничне трговине робом и побољшање глобалног приступа дериватима везаним за активу у јуанима.

Тај оштрији фокус на поравнање је евидентан из послова попут оног који је прошлог месеца постигнут са Бразилом, који ће омогућити највећим економијама у Азији и Јужној Америци да обављају трговинске и финансијске трансакције у сопственим валутама.

"Кина има снажан подстицај да подстакне интернационализацију јуана како би управљала растућим ризицима геополитичких тензија и раздвајања између САД и Кине", рекао је Жи Сиаоџија, шеф истраживања Азије у "Креди агриколу". "Она је интензивирала међународни дијалог и направила одређени позитиван напредак на овом фронту, посебно са Асоцијацијом нација југоисточне Азије, блискоисточним и латиноамеричким економијама", додао је он.

Међутим, у светлу строге контроле капитала коју одржава кинеска централна банка, мало стручњака очекује да ће јуан брзо напредовати у рангу глобалних платних валута. "Не жури им се", кратко је објаснио Чи Ло, стратег БНП Париба.

image