Америчка банкарска криза: Ко је следећи?

Ко је следећи? То је питање које је тренутно у главама банкара, регулатора, инвеститора и штедиша у Сједињеним Државама.

Упркос свим званичним уверавањима, банкарска криза, која је захватила већ четири америчке банке, још увек није завршена. За разлику од 2008, када је пола Вол стрита очишћено у року од недељу дана, за сада се то дешава успорено, пише немачки недељник "Цајт". А главна нада је да клијенти не схватају шта се дешава и да неће кренути масовно да повлаче своја средства.

Шеф Федералних резерви САД Џеј Пауел покушао је да убеди јавност да је амерички финансијски систем "чврст", али само неколико сати касније, акције калифорнијске "ПакВест  банке" пале су за више од 50 одсто. Такође на западној обали, акције "Западне алијансе" пале су за скоро 40 одсто.

Извештај: Свака друга америчка банка је потенцијално несолвентна – тако почиње кредитна криза

Подсећања ради, крах "Силикон вели банке", "Сигначур" и "Прве републичке банке" уследио је након губитка поверења међу акционарима и пада цена акција.

У паници, инвеститори су бежали из банака чија су имена само звучала слично. "Пацифик Вест", мала институција у близини Портланда, потпуно независна од "ПакВеста", такође се нашла на удару. И није једина.

"Ми НИСМО Прва републичка банка", написао је извршни директор "Републик фирст" са са седиштем у Филаделфији на веб страници своје банке крајем марта, мислећи на "Прву републичку", коју су регулатори купили и продали "Џеј Пи Моргану".

Да ли је криза сада завршена? То је устврдио Џејми Дајмон, директор "Џеј Пи Моргана", након што су преузели "Прву републичку".

"Фајненшел тајмс" објашњава у чему је разлика између Прве републичке банке и других банкрота

Ипак, пише "Цајт", ово се може схватити као хвалисање самопроглашеног спасиоца посрнулих банака. Можда и да оправда зашто су регулатори њему и његовом финансијском конгломерату од 3,7 билиона долара дали више него повољан договор за "Прву републичку".

Наиме, "Џеј Пи Морган" не мора да преузима дугове банке из Калифорније, а ако се касније испостави да је имовина, односно хипотеке и други одобрени кредити, изгубљена, онда амерички Фонд за осигурање депозита ФДИЦ покрива 80 одсто њих.

Брзо су идентификовани кривци за лов на слабе у финансијском стаду: продавци који су се кладили на пад цена. Они су се у последњих неколико недеља усмерили на мале и средње банке. И као и 2008. године, било је позива да се ограниче краткорочни зајмови али ни то неће вратити изгубљено поверење у систем у скорије време.

Зато што се ништа није променило у вези са основним проблемом: током последњих неколико година, банке су уложиле билионе свог капитала у дуготрајне државне хартије од вредности САД и хипотекарне хартије од вредности САД које гарантује влада. То је изгледало као добра идеја у ери ниских камата које су, опет, биле мера централних банака да помогну банкама након кризе 2008. Само америчке банке су скоро удвостручиле своја поседовања државних хартија од вредности САД између 2007. и 2022. са 12 на 20 процената.

РТ Балкан истражује: Колапс СВБ - најава веће економске кризе или крах врло "специфичне" банке?

"Силикон вели банка", прва домина у новој рунди кризе, имала је користи од процвата технолошке индустрије током пандемије. Већина прилива, 91 милијарду долара, отишла је у америчке државне обвезнице. Иако те хартије од вредности са собом не носе ризик од неизвршења обавеза, ризичне су због висине каматне стопе. И то је погодило банке пуном снагом када су америчке Федералне резерве прошле године почеле да подижу каматне стопе у рекордном року како би се избориле против инфлације. Правило: ако каматне стопе расту, хартије од вредности које имају нижу каматну стопу вреде мање.

Губитак постоји само на папиру док банка не буде приморана да прода те државне хартије од вредности - којима је вредност смањена. Што је "Силикон вели банка" и урадила. Клијенти су све више подизали своје депозите, а банка је морала да продаје државне обвезнице да би добила неопходну готовину.

Пропале банке никако нису једине чије су обвезнице изгубиле значајну вредност у року од неколико месеци као резултат повећања каматних стопа централне банке. Свеукупно, нереализовани губици у обвезницама америчких банака износили су 620 милијарди долара у децембру 2022, према ФДИЦ-у. Студија Националног бироа за економска истраживања, објављена у априлу ове године, чак је дошла до потенцијалних губитака од 1,8 билиона долара који постоје у билансима стања.

Излазак веома богатих довео је банке у невоље

Иако је ова темпирана бомба у финансијском систему могла да буде препозната, недостајало је алтернатива, барем када је Фед почео да поставља кључну каматну стопу од најмање четири процента као циљ.

Остало је да се надају да већина клијената неће ни приметити у каквој су ситуацији и да ће оставити своје депозите у својој банци из чистог незнања или лењости. Свакако није случајно што ова рачуница није успела у "Силикон вели банци", која је била кућна банка за ризичне капиталисте технолошке индустрије, људе који су познати по својим оштрим прорачунима.

Клијентела "Сигначур банке" долази из  њујоршких династија некретнина, а међу клијентима "Прве републичке" је био Марк Закерберг. Другим речима, клијенти банака били су богаташи које  су финансијски саветници усмеравали ка уноснијим могућностима улагања и довели до колапса три банке.

Регулаторима остаје мало тога да ураде осим да се надају да ће шира јавност бити мање упућена и лења. А то се ставља на тест са сваком новом паником, закључује "Цајт".