Економија
Извештај: Свака друга америчка банка је потенцијално несолвентна – тако почиње кредитна криза
Извештај групе банкарских стручњака показује да више од 2.315 америчких банака тренутно има средства која вреде мање од њихових обавеза
Упркос томе што америчко Министарство финансија и Федералне резерве (ФЕД) желе да верујемо да су колапси три банке јединствени случајеви и да се криза неће продубити на остатак банкарског сектора, стручњаци, преноси лондонски "Телеграф", упозоравају да је проблем много озбиљнији. Они наводе да готово половина од 4.800 америчких банака већ троши своје резерве капитала, што значи да би могле бити следеће на списку за "гашење пожара".
"Телеграф" подсећа да гледамо двоструки крах, на тржиштима америчких комерцијалних некретнина и обвезница који су се "сударили" са неосигураним депозитима од девет билиона долара у америчком банкарском систему, и напомиње да такви депозити у овом сајбер времену могу нестати за један дан.
Стручњаци наводе да банке можда неће морати да искажу све губитке на тржишту према америчким рачуноводственим правилима, али указују да их то и даље не чини солвентним, јер ће неко морати да преузме те губитке.
"То је сабласно. Хиљаде банака је ’под водом’. Немојмо се претварати да се ради само о ’Силикон вели банци’ и ’Првој републичкој банци’. Велики део америчког банкарског система је потенцијално несолвентан", упозорио је професор Амит Серу, стручњак за банкарство са Универзитета Станфорд.
Како се наводи, "прави шок од монетарног стезања које спроводи ФЕД тек ће да се осети. Огромна грађевина дуга стиже на ивицу литице рефинансирања током следећих шест квартала (до краја 2024). Тек тада ћемо сазнати да ли финансијски систем САД може безбедно да испумпа балон који је претходно напумпан екстремним монетарним стимулансом током пандемије."
Током пандемије, иначе, упумпавањем новца у систем укупна новчана маса у САД повећана је за невероватних 38 одсто.
Извештај професора Серуа и групе банкарских стручњака показује да више од 2.315 америчких банака тренутно има средства која вреде мање од њихових обавеза. Тржишна вредност њихових кредитних портфеља је 2 билиона долара нижа од наведене књиговодствене вредности.
Међу угроженима су, како се наводи, и "крупне зверке": "Једна од 10 најугроженијих банака је од оних које су глобално системски важне, с имовином преко 1 билиона долара. Ту су и још 3 велике банке."
Америчко министарство финансија и Федерална корпорација за осигурање депозита (ФДИЦ) претходно су објавили да су зауставили кризу тако што су спасили неосигуране штедише "Силикон вели банке" и "Сигначер банке" уз "изузеће од системског ризика" након што су ови зајмодавци пропали у марту. Да би потом пропала и "Прва републичка банка".
Бела кућа је одустала од опште гаранције за све депозите, јер би то изгледало као социјална помоћ за богате. Осим тога, ФДИЦ има само 127 милијарди долара имовине (и мање ускоро) и можда ће на крају и њему бити потребна помоћ.
Власти су радије оставиле питање нејасним, надајући се да ће депоненти уочити имплицитну гаранцију. Тај покушај им је, међутим, пропао. Депоненти су прошле недеље побегли из "Прве републичке банке" брзим и жестоким темпом упркос ранијој инфузији од 30 милијарди долара коју је добила из групе великих банака.
"Спасиоци" који су испитивали могуће преузимање "Прве републичке банке" устукнули су када су прегледали књиге и открили размере штете на пословима с некретнинама. ФДИЦ је морао да преузме банку, збрисавши и акционаре и власнике обвезница. Било је потребно 13 милијарди долара субвенције заједно са 50 милијарди долара зајмова да се "Џеј Пи Морган Чејс" намами да преузме банку.
"Ниједан купац не би преузео ПРБ без државне субвенције. Стотине малих и средњих банака ће затворити врата и обуздати кредитирање како би избегли исту судбину. Овако почиње кредитна криза", упозорава Кришна Гуха из Еверкоре ИСИ.
Прети ли САД "спирала пропасти"?
Већ се назире следећа финансијска институција која би могла бити на реду за "спасавање". Британски "Телеграф" пише да је цена акција "Пацифик Вестерн Банк" пала за 11 одсто у понедељак и наводи да ће то бити кључно за оно што се даље дешава. Наводе да америчке власти могу да обуздају тренутну кризу ликвидности тако што ће привремено гарантовати све депозите, али да то не може да осигура солвентност.
Министарство финансија и ФДИЦ су још у фази порицања. Они криве за неуспехе непромишљено давање кредита, лоше управљање и претерано ослањање шачице банака на слободне неосигуране депоненте. Овај оквир је познат од раније.
"Рекли су исту ствар када је ’Бер Стернс’ пао 2008. године - да ће све бити у реду", подсетио је професор Серу.
Стручњак за некретнине у "Голдман Саксу" Џеф Фајн сматра да тренутна ситуација представља "скоро савршену олују".
"Стопе су порасле за 400 до 500 базних поена за годину дана, а тржишта су се скоро потпуно затворила. Процењујемо да постоји четири до пет билиона долара дуга у комерцијалним (имовинским) секторима, од којих око билион доспева у наредних 12 до 18 месеци", рекао је Фајн.
Пакети кредита за комерцијалну имовину (ЦМБС) су обично на кратки рок доспећа и морају се рефинансирати сваке две до три године. Задуживање је експлодирало током пандемије када је ФЕД преплавио систем ликвидношћу, а тај дуг долази на наплату крајем 2023. и 2024. године.
Поставља се питање да ли би губици могли бити толико лоши као током претходне кризе. "Капитал економикс" наводи да је инвестицијски балон у америчке стамбене некретнине достигао врхунац од 6,5 посто БДП-а у 2007. години, док је упоредиви податак за комерцијалну имовину данас 2,6 посто. Ипак, стручњаци сматрају да ни претња није тривијална. Цене комерцијалних некретнина у САД су до сада пале само 4 до 5 одсто. "Капитал економикс" очекује врхунац до најнижег пада од 22 одсто.
Ово ће додатно угрозити кредитне портфолије регионалних банака које чине 70 одсто укупног финансирања комерцијалне имовине.
"У најгорем случају, то би могло да створи ’спиралу пропасти’ која убрзава пад некретнина који се затим враћа у банкарски систем", рекао је Нил Ширинг, главни економиста групе.
Муке "Силикон вели банке" биле су другачије. Њен грех је био улагање вишка депозита у оно што би требало да буде најсигурније финансијско средство на свету: Државне обвезнице САД.
Неке од ових дужничких хартија од вредности су изгубиле 20 процената на дугим роковима - што је само теоретски губитак све док нисте принуђени да их продате да бисте покрили раст депозита.
Основни узрок ове обвезничке и банкарске кризе лежи у несталном понашању и огромним подстицајима које су током година стварали ФЕД и Министарство финансија САД, што је кулминирало насилним преласком са изузетно јефтиног новца на изузетно скуп новац који је сада у оптицају.
Прво су створили "ризик каматне стопе" на галактичкој скали: сада детонирају одложену темпирану бомбу коју су сами креирали.
Аналитичар Крис Вален опомиње да би требало да будемо опрезни са лажним наративом који сву кривицу своди на "злобне банке", занемарујући одговорност власти.
"Претерана интервенција ФЕД-а на отвореном тржишту од 2019. до 2022. била је примарни узрок неуспеха ’Прве републичке банке’, као и ’Силикон вели банке’", рекао је Вален.
Он је напоменуо да америчке банке и инвеститори у обвезнице (пензиони фондови и осигуравајућа друштва) "држе торбу" са 5 билиона долара имплицитних губитака који су остали након последње фазе експеримента који је спровео ФЕД.
"Пошто америчке банке имају само око 2 билиона долара капитала, имамо проблем“, рекао је Вален.
Он предвиђа да ће банкарска криза наставити да се креће узлазном линијом - од малих до највећих банака све док ФЕД не одступи и не смањи стопе за 100 базних поена. ФЕД, међутим, нема намеру да се повуче. Планира даље подизање камата. Она наставља да смањује залихе новца у САД рекордном брзином уз квантитативно смањење од 95 милијарди долара сваког месеца.
Британски "Телеграф" наводи да је ужасна истина да је централна банка светске суперсиле направила такав неред да мора да бира између два отрова: или ће капитулирати пред инфлацијом, или ће морати да допусти да банкарска криза достигне системске размере и додаје да је изабрала банкарску кризу.
