РТ Балкан истражује: Ко је власник америчког дуга

Представнички дом америчког Конгреса одобрио је споразум о горњој граници дуга, који су током викенда склопили амерички председник Џозеф Бајден и председавајући Представничког дома Кевин Макарти, како би се спречио банкрот и омогућило даље задуживање Америке.

Истраживање РТ Балкан показује да је највећи поверилац Америке - сама Америка, то јест, њена централна банка и финансијски сектор који је са њом блиско повезан.

Спас у фотофинишу: Представнички дом САД одобрио је споразум о горњој граници дуга, на реду је Сенат

Амерички "плафон" дуга износио је до сада 31,4 билиона долара. Од те невероватне суме, око 24,5 билиона или 78 одсто представља јавни дуг, односно, новац позајмљен од домаћих и иностраних инвеститора.

Преосталих седам билиона долара (22 одсто) је међусобни дуг различитих сегмената федералних власти, објашњава Фондација Питера Питерсона, бившег министра трговине САД, некадашњег председавајућег Фед банке Њујорка и суоснивача "Блекстоун" групе.

Највећи удео јавног дуга, оних 24,5 билиона долара, држи систем Федералних резерви, док највећи страни инвеститори, Јапан и Кина, заједно поседују чак три пута мањи удео, при чему Кина у протеклих десет година систематски умањује своју изложеност америчким хартијама од вредности.

Ко је власник Феда?

У компликованом америчком финансијском систему, Федералне резерве (Фед) практично делају као централна банка САД.

Иако сам Фед није ничије "власништво", комерцијалне банке, које су део система Феда, имају највећи удео у 12 Федових регионалних банака, организованих као приватне корпорације. Ове комерцијалне банке, акционари Феда, део су другог истраживања о коме ћете ускоро читати на РТ Балкан.

Чујте нас како урламо: Највећа банка САД не престаје да се шири

Остали домаћи носиоци јавног дуга САД укључују инвестиционе фондове (заједнички и пензиони фондови), комерцијалне банке (депозитне институције), државне и локалне самоуправе, осигуравајућа друштва и друге корпорације и појединце.

Страни власници дуга

Страно власништво над америчким дугом, које укључује и владе и приватне инвеститоре, сада је много веће него што је било пре око 50 година, будући да се САД сматрају "сигурном инвестицијом".

Па ипак, страни удео у америчком дугу опао је протеклих година "захваљујући" рапидном расту Федових куповина државних обвезница и дуговања.

Инвеститори у Јапану и Кини поседују значајан део јавног дуга САД. Заједно, од септембра 2022. године, они су чинили скоро два билиона долара, или око осам процената дуга. Док су кинеска поседовања америчког дуга опала током протекле деценије, Јапан је мало повећао куповину америчких хартија од вредности. Инвеститори у многим другим земљама - укључујући Уједињено Краљевство, Швајцарску и Ирску - такође су повећали свој удео у америчком дугу.

Кина већ годинама полако али сигурно смањује своје власништво над америчким државним обвезницама. Са 1.270 милијарди долара у јануару 2013. кинески удео пао је у јануару 2023. на 859,4 милијарде долара, најниже од маја 2009. и финансијске кризе, према подацима које су објавиле САД.

Страно власништво над америчким дугом може имати импликације на националну економију и финансијска тржишта. Када страни инвеститори купују хартије од вредности, савезна влада мора да пошаље приход у иностранство у облику плаћања камата.

У једну руку, те стране инвестиције могу да помогну у повећању економске активности САД, ако се новац позајмљен од таквих инвеститора користи у продуктивне сврхе, као што је стимулисање опоравка од рецесије или финансирање инвестиција у економију земље.

С друге стране, неки аналитичари примећују да више дуга у страном власништву смањује контролу над финансијским тржиштима у САД и да више прихода шаље у иностранство, што значи да је мање доступно домаћим инвеститорима.

РТ анализа: Докле Америка може да повећава границу задуживања?

Унутардржавни дуг

Унутардржавни дуг бележи трансфер са једног дела владе на други, и стога нема нето утицај на укупне финансије владе. Од децембра 2022. године, дуг унутар владе износио је седам билиона долара, што је повећање од два билиона долара у односу на пре десет година. У скоро свим случајевима, такав дуг се држи у владиним повереничким фондовима - рачуноводственим механизмима за праћење новца намењеног за одређену намену или програм.

Највећи носилац међудржавног дуга је поверенички фонд социјалног осигурања за старије и преживеле, који држи око 2,7 билиона долара, или 38 одсто дуга унутар владе. Остали рачуни који држе такав дуг укључују пензионе фондове за запослене у федералној управи, Медикеров фонд за болничко осигурање и "Хајвеј" поверенички фонд.