Економија
Анализа РТ Балкан: Зашто је Закон о управљању јавним предузећима на поправном
Пре повлачења, држава је поручивала да јој је намера да професионализује предузећа, док је струка упозоравала на могућност злоупотребе и корупције, а јавност страховала да се тиме отварају врата продаји највреднијих државних ресурса
Предлог закона о управљању привредним друштвима у власништву државе иде - на поправни. Министар привреде Раде Баста и званично је данас упутио Генералном секретаријату Владе Србије Предлог закључка о повлачењу из скупштинске процедуре ради разматрања, јер је "оцењено да је потребно обавити додатне консултације о питањима која су предмет уређивања овог закона". Пре тога се, у уторак огласила премијерка Ана Брнабић и најавила овај сценарио, јер је, како је рекла, било много дезинформација о том пропису. Она је најавила да ће одлуку о његовом повлачењу министри усвојити сутра на седници, а да ће потом организовати јавне консултације.
Предлог закона, предвиђа да се, најкасније годину дана од дана почетка његове примене, донесу потребни акти за промену правне форме јавних предузећа у форму акционарског друштва (АД) или друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО). То је прва тачка спорења, власти и опозиције, и највећа недоумица, због тврдњи да је промена статуса увод у приватизацију.
Осим Србијагаса, Путева Србије, Поште Србије, Скијалишта Србије, Србијашума, Србијавода, Завода за уџбенике, на списку 23 предузећа на која би се нови пропис примењивао су и национални паркови Шар планина - Штрпце, Копаоник, Ђердап, Тара и Фрушка Гора.
Држава је пре повлачења закона поручивала да јој је намера да их професионализује, док је струка упозоравала на могућност злоупотребе и корупције, а јавност је страховала да се њиме отварају врата продаји највреднијих државних ресурса.
"Ми као Влада нисмо довољно добро комуницирали, нема говора о продаји предузећа у државној својини. То је дезинформација и неистина коју је пласирала опозиција. Они тако стварају конфузију и пометњу. Повући ћемо га да бисмо разговарали са грађанима око закона", изјавила је Ана Брнабић.
Премијерка је рекла да је на основу важећег Закона о јавним предузећима држава могла да их прода и приватизује и до сада, али да Влади Србије то није била намера. Она је најавила да ће следеће недеље почети консултације о спорном закону и додала да сматра да би он допринео да се "увећа богатство и побољша управљање овим предузећима".
"Један је Закон о јавној својини који каже да национална добра не могу да се отуђе, тако да национални паркови никада не могу да буду приватизовани. Други је Закон о приватизацији који је и до сада прописивао да јавна предузећа, ако држава жели и мисли да има смисла, могу да се приватизују", објаснила је Брнабић.
На оптужбе да је промена статуса из јавног предузећа у привредно друштво води у приватизацију, надлежни наводе примере фирми које су већ дуго акционарска друштва, али су и даље државни - попут "Телекома", четири железничка предузећа и "Електромреже Србије".
Пре повлачења закона "Транспарентност Србија" је упутила иницијативу посланицима да "уклоне озбиљне коруптивне ризике из овог предлога". А ризик је, како су навели у саопштењу, и то што чланови надзорних одбора и директори највећих фирми у земљи више неће бити јавни функцинери и неће пријављивати имовину. Они су указали да нови предлог закона не даје гаранције ни да ће бити решен један од највећих проблема у досадашњем периоду - вишегодишње управљање јавним предузећима од стране директора који нису изабрани на конкурсу, најчешће из "в. д. статуса", а неретко и без утврђивања да ли вршиоци дужности уопште испуњавају услове за постављење на чело предузећа.
У Пословном удружењу "Комдел", које окупља јавна комунална предузећа из читаве Србије сматрају да статусна промена не би утицала на делатност од општег интереса, све док се не мења власник фирме. Они сматрају да сва јавна комунална предузећа треба да пређу у привредна друштва и тврде да је тако у свим земљама у окружењу. Као кључну разлику новог предлога у односу на досадашње прописе, виде "шансу да се више ради по тржишним принципима, а мање по налогу".
Адвокат Бранко Павловић, који је 2004. године био директор Агенције за приватизацију, сматра да је овај предлог закона писани доказ и признање саме Владе Србије о томе колико су лоше управљали државним предузећима до сада.
"Бесмислено је очекивати да би овај пропис нешто променио на боље, с обзиром на то да је држава и до сада имала државног представника у скупштинама, бирала је директора, надзорни одбор, а да је сада предвиђено да они буду непосредно одговорни ресорном министарству и да се очекује да ће сада бити другачије. Потпуно је промашена идеја у којој ће нетранспарентност рада јавних предузећа и лоше управљање њима решити тако што ће још више овлашћења дати ресорном министарству - да осим регулаторне има и контролну и управљачку функцију. Концентрацијом у једној тачки добија се лошије управљање, већа корупција и нестручност", каже Павловић за РТ Балкан.
Он сматра да постојећи предлог закона мора концепцијски да се измени, и да је једини начин да се "поправи", да се оснује тело или независна агенција, која би водило рачуна о предузећима у којима држава има већински капитал.
"То има смисла, а иначе, ако мисле да унесу само козметичке измене, то није довољно, јер је у техничком смислу ово лош предлог. Идеја да им је уопште потребан закон те врсте је њихово признање да су изузетно лоше до сада управљали тим сегментом привреде. Закон је по концепцији и по техничким стварима и идејама, био изузетно лош", каже Павловић.
Циљ "професионализација" јавних предузећа
Пропис који је сада на "доради" требало је да обезбеди професионализацију јавних предузећа. Надзор над овим фирмама поверен је Министарству привреде, којим тренутно руководи Раде Баста. То, како је наведено у предлогу, захтева њихово кадровско појачање, па је процењено да би примена овог закона коштала најмање 60 милиона динара, од којих би половина тог износа, намењена за плате 15 новоангажованих стручњака следеће године и још толико за зараде у 2025. години. Пропис предвиђа да предузећа у наредних пет година процене вредност капитала и имовине и да их доставе ресорном министарству. Држава је предвидела увођење корпоративног управљања у друштвима капитала, како би остваривала боље пословне резултате.
Према последњим подацима Република Србија има у свом портфељу 305 фирми. Активних је 266, две су у ликвидацији, а 37 у стечају. Међу активнима су 23 јавна предузећа која ће морати да мењају саму форму, док су остала већ акционарска и друштва са ограниченом одговорношћу.
Тренутно је у овој области, како пише у предлогу закона, неуједначени правни оквир за привредне субјекте који су у власништву државе и уочено је непостојање централизованог власничког ентитета, одговорног за власничко управљање, а такво централизовано управљање привредним субјектима је опредељење Србије.
"Циљ који се жели постићи је одрживо и ефикасно управљање привредним друштвима, што одржава посвећеност Владе реформи јавних предузећа, друштава капитала и користи за грађане од државног власништва", стоји у анализи предложеног закона.
Приликом промене правне форме, како је предложено, основни капитал ЈП се конвертује у акције, односно уделе у зависности од форме привредног друштва, док се задржава правни субјективитет и пословни идентитет ЈП, без ликвидације, без престанка пословања и без прекида правног континуитета и ЈП задржавају свој идентитет у правном и пословном смислу.
