Економија
Инвеститори и станодавци "повукли ручну": Цене квадрата и кирија коначно у паду
Највећа разлика, када су у питању тренутно оглашени станови у односу на прва три месеца ове године је на Врачару и Савском венцу, где су цене у просеку пале за око 200 евра
Инвеститори, али и станодавци су коначно "повукли ручну". Према подацима са тржишта некретнина у највећим градовима забележен је благи пад цена квадрата у мају и на почетку јуна, а и цене кирија су на силазној путањи.
Агенти за некретнине кажу да се тржиште полако стабилизује, после снажних скокова цена прошле године. И када је у питању куповина и најам, најтеже је скућити се у Београду, где су просечне цене квадрата од око 2.500 евра од почетка године благо пале на 2.470 евра. По општинама у престоници цене се драстично разликују, а у агенцијама кажу да, упркос паду тражње, цене нису кренуле у рикверц у свим општинама - у некима, попут Новог Београда и Звездаре цена квадрата стагнира или чак благо расте.
Највећа разлика, када су у питању тренутно оглашени станови у односу на прва три месеца ове године је у централним градским општинама, где су цене у просеку пале за око 200 евра. Квадрат је на Савском венцу у првом кварталу коштао око 3.812, а сада се продаје по 3.612 евра, док је на Врачару за квадрат било потребно издвојити 3.361, а сада продавци траже 3.178 евра по квадрату. Ова разлика заправо представља појефтињење од око пет одсто.
Према подацима специјализованог портала за некретнине 4зида, у Новом Саду је тренутна цена квадрата око 2.250 евра, а на почетку године је била око 2.340 евра. У Нишу власници станова и инвеститори у просеку траже око 1.505 евра, а оглашена цена у првом кварталу је била 30 евра већа. У Крагујевцу је, такође, забележен благи пад просечне цене са 1.286 на 1.220 евра.
"Оно што је извесно је да се тржиште некретнина у Србији полако стабилизује и да се у наредном периоду не очекују веће осцилације. На основу података са нашег сајта видимо да је дошло до пада цена квадрата у Београду, али и осталим градовима у Србији. Међутим, постоје и изузеци, јер ситуација није иста у свим општинама у Београду. Осим потражње, на цене утиче и локација, али и тип некретнине. Тако је на пример, на Новом Београду дошло до благог раста просечне цене квадрата у односу на први квартал 2023. године када је цена износила 2.586 евра, док тренутно оглашена просечна цена износи 2.602 евра", каже за РТ Балкан Александра Михајловић, са портала 4зида.
Извршни директор новосадске агенције "Солис некретнине" Драган Рабатић каже за РТ Балкан да је приметан благи застој у реализацији купопродаја и да су цене у односу на прошлу годину у одређеном проценту ниже, с тим што је то негде 2 до 3 одсто, а негде и до 15 одсто.
"Не можемо да заузмемо став да је дошло до драстичног пада цена, него је на снази ситуација да тржиште које је до сада било на страни продаваца, сада полако прелази на страну купаца, што значи да у наредном периоду, купци очекују да за количину новца коју имају могу да купе више него што су то могли у протеклом периоду. То се пре свега односи на тржиште станова, односно новоградње. У ком правцу ће се даље развијати ситуација и да ли ће долазити до пада цена, тешко је предвидети, али стоји као основни показатељ да купци више размишљају приликом куповине и не одлучују се баш тако лако да плате цену коју продавци траже", објашњава Рабатић.
Наш саговорник напомиње да економски ни прошле године нико није могао да објасни зашто је дошло до толиког раста цена, као ни феномен да чак и на том високом ценовном нивоу има промета и реализације. Додаје да је тако и сада тешко тражити неко логично објашњење са успоравање тржишта.
"Ако се бавимо само чињеницама - кредити су поскупели, а без обзира што је проценат купопродаја из кредита мали, јер су од десет трансакција, свега две из кредита, они су ипак покретачка снага тржишта. Јер, те две куповине из кредита су можда покренуле преосталих осам трансакција, тако да покретачка снага јесте у неким кредитима који више нису јефтини", наводи саговорник РТ Балкан.
Он каже да домаће тржиште из инвестиционог прелази у тржиште потреба и крајњих корисника, па сада они који имају потребу да купе некретнину размишљају како ће то да ураде.
"Они који су до сада инвестирали новац, па им је куповина некретнине била најбоља инвестиција, нису се бавили много ценом. Није им било битно да ли ће стан платити 5.000 или 10.000 евра више, већ им је било важно да су инвестирали новац. Тај проценат купаца више није доминантан, већ људи који калкулишу и хоће економски да имају оправдано улагање", сматра Рабатић.
Летњи предах за подстанаре
И цене закупа станова у Београду коначно су почеле да падају. Данас је много лакше пронаћи стан по пристојној цени, него пре годину дана. Агенти за некретнине кажу да су цене рентирања од почетка године у просеку ниже и до 30 одсто. Истовремено се потражња преполовила. То, ипак, не важи за све, јер осим потражње, на цене утиче и локација, али и тип некретнине. Мањи станови се брже издају и по вишим ценама, док су већи станови мање тражени. Самим тим се станодавци одлучују и да спусте кирију да би брже пронашли подстанаре.
Од почетка године приметан је пад тражње за становима. То је очигледно умирило и тржиште, јер су станодавци морали да спусте кирије, да би издали своје некретнине. Чини се да се сада ситуација мења у корист подстанара и да су цене рентирања у паду. Ипак, оне су и даље далеко изнад оног нивоа на којем су биле почетком прошле године.
"Током јуна се не очекују веће осцилације цена, осим евентуално благог пада. На то може утицати то што већ после јунског рока многи студенти отказују смештај у Београду. С друге стране, неки академци ће можда баш летњи период искористити да би раније изнајмили повољнији смештај", каже Александра Михајловић.
Мали станови су традиционално најтраженији и најлакше се издају, а цене закупа овог типа некретнина забележиле највећи раст у току прошле године. У првом тромесечју просечна цена изнајмљивања гарсоњере на Врачару била је око 490 евра. Међутим, према подацима са портала 4зида, просек тренутно оглашених гарсоњера на Врачару је око 400 евра. То је око 90 евра мање у односу на први квартал. Почетком године на Новом Београду је закуп коштао око 475 евра.
Сада се гарсоњера на територији ове општине може изнајмити за око 360 евра. Просечна цена на Звездари је са 330 евра, пала на 292 евра. На Палилули је закуп за око 20 евра јефтинији у односу на први квартал – просечна цена оглашених гарсоњера је сада око 230 евра. На Вождовцу је просечна кирија пала за око 50 евра – са 325 на 273 евра.
Највећи пад код једнособних станова забележен је на Палилули. Станодавци су их у прва три месеца ове године у просеку оглашавали за 350 евра. Сада траже око 300 евра за месечно рентирање овог типа некретнине. Једнособан стан на Врачару је у просеку коштао 500 евра, а сада је могуће пронаћи јефтинији смештај. Просечна цена оглашених станова ове структуре у овој централној градској општини је око 460 евра. На Звездари једнособан стан кошта у просеку око 325 евра. То је око 25 евра мање у односу на први квартал.
