Рат субвенцијама САД и савезника: Платиш или губиш

Индустријска политика америчког председника Џозефа Бајдена променила је планове бројних влада и предузећа широм света – она угрожава буџете држава савезница и каналише невероватне количине јавних финансија у приватне компаније како би опстале у тржишној трци.

Наиме, реч је о прошле године донетом америчком Закону о смањењу инфлације (ИРА), односно о томе да Сједињене Државе у борби за глобалну доминацију (над Кином) дају огромне субвенције локалној производњи. Циљ ових мера је да се учврсти америчко лидерство у индустријама будућности као што су зелена енергија и полупроводници, те да се створе добро плаћени послови код куће, констатује "Блумберг".

То је пак утицало на покретање правог рата субвенција с америчким партнерима – Канадом, Немачком, Француском, Јужном Корејом – приморани су или да плате или да изгубе на светском тржишту.

Један од највећих произвођача аутомобила на свету, компанија "Стелантис" гради фабрику акумулатора за електрична возила у канадском граду Виндзору. Фабрика вредна 4,1 милијарду долара која је прошле године најављена уз хвалоспеве премијера Канаде Џастина Трудоа подржана је из буџета с око 760 америчких долара.

Канада успела да задржи фабрику акумулатора

Међутим, због сукоба око недовољних субвенција, "Стелантис" је претио да ће уместо ове изградити фабрику у САД. Компанија, која је власник брендова "крајслер" и "џип", тврдила је да јој је потребан "равноправни терен" како би смањила цену електричних возила, и такмичила се с другим произвођачима аутомобила за америчке субвенције вредне скоро 20 пута више него што је Канада нудила.

Пошто би губитак фабрике био катастрофалан за Трудоову владу, која је сматрала да је пројекат кључан за Канаду не би ли задржала свој удео у северноамеричкој аутомобилској индустрији, уз наравно хиљаде радних места, одобрен је још један пакет вредан око 15 милијарди канадских долара, највећи издвојен за једну фабрику у историји те земље.

"Лепота ИРА је у томе што је подстакао конкуренцију. Добили смо подстицајне субвенције из неколико земаља, нашли бисмо замену", изјавио је директор "Стелантис" за Северну Америку.

Најновији пример економских искривљења стиже из Немачке, где се спремају субвенције за фабрике чипова вредне око 20 милијарди евра. Неколико дана раније влада Велике Британије, раније стриктна у томе да се неће обазирати на Бајденове субвенције, славила је када је мултинационална корпорација са седиштем у Мумбају „Тата груп“ изабрала Острво за локацију своје нове фабрике за батерије за електрична возила. Уједињено Краљевство је за финансијску помоћ овом пројекту одвојило 500 милиона фунти.

"Блумберг" истиче да је тешко израчунати колико се новца користи за финансирање инвестиција, јер подршка има много облика, што укључује и пореске олакшице, јефтине кредите и донације. Аналитичари компаније "Морган Стенли" процењују да су владе широм света дале више од 500 милијарди долара директних субвенција само за предмете чија производња има ниску емисију угљеника.

САД бране своју политику субвенција: ако је у току рат за субвенције, онда га је започела Кина, а амерички савезници би требало да деле наш интерес и да се супротставе Пекингу.

САД критичне према Кини а раде исто

Пекиншки програм "Мејд ин Чајна 2025", који циља на глобално лидерство у кључним областима, од роботике до медицинских уређаја, био је главни покретач америчко-кинеског трговинског рата који је покренуо бивши председник Доналд Трамп, а што махом га наставио и Бајден.

"То је иронично, на граници лицемерја. САД су биле тако критичне према Кини, а сада газимо у исте воде", изјавио је виши сарадник Универзитета Јејл Стивен Роуч.

САД су напустиле поредак заснован на правилима и у току је глобална трка која омогућава компанијама да иду у "куповину субвенција". Проблем за ЕУ ​​је што она нема ни америчку моћ ни кинеске дубоке џепове, а државним новцем помаже компаније које би иначе биле у проблему, пише "Блумберг".

Директан одговор Европске уније на Бајденову индустријску политику су недавно усвојен Закон о чиповима, вредан 43 милијарде евра и Индустријски план за зелени договор. Међутим, неке компаније се већ жале на новац који се нуди ривалима, док су поједине земље практично дискредитоване у борби за средства, што пак прави проблем Бриселу у смислу да ће темељни принцип ЕУ о једнаким условима за све земље чланице бити угрожен.

Дакле, Немачка, четврта по величини светска економија и доминантна сила у блоку, може да приуштити погоне за производњу батерија и чипова. Само "Интелу" је помогла с 10 милијарди евра, затим убедила шведског произвођача батерија "Нортволт АБ" да лоцира фабрику у Немачкој, а не у САД, уз обећање од око милијарду евра за инвестицију од 4,5 милијарди евра.

"Ако противник гура, а судија не звижди, онда морате да гурнете назад да бисте победили у утакмици", тако немачки министар економије Роберт Хабек описује акцију субвенција.

Влада француског председника Емануела Макрона најавила је подршку од 2,9 милијарди евра за произвођаче чипова "Глобалфаундрис" и "СТМикроелектроникс".

Чак се и богате земље суочавају с проблемом миграције својих компанија у САД – Норвешка, земља с највећим уделом електричних возила на свету, издвојила је за зелену индустријску стратегију око 5,4 милијарде долара у виду државних зајмова за подршку приватним инвестицијама до 2025. године.

У Азији један од главних савезника САД Јужна Кореја, иако има дугу традицију државне подршке стратешкој индустрији, спремна је да појача субвенције. Влада се удружује са својим кључним компанијама, као што су гиганти за производњу меморијских чипова "Самсунг електорникс" и "СК хиник", на инвестиционом плану вредном више од 400 милијарди долара, који укључује подршку за батерије, роботе, електрична возила и биотехнологију. 

Председник Јужне Кореје Јун Сук Јеол закључује речима да земља треба да се такмичи с ривалима који "не штеде на субвенцијама великих размера".