Јача трговина Русије и Кине у националним валутама: Привлачност долара слаби

Сукоб у Украјини и санкције Запада подстакле су Русију да пребаци трговину на сопствену валуту. Кина, такође, следи њен пример и све више шири употребу јуана, док се САД суочавају са све већом дилемом око долара.

Брз раст економске размене са Азијом, посебно са Кином, од прошле године је од виталног значаја за Русију. Сарадња Пекинга и Москве подржава развој антизападног блока док се одвајају од доминације САД. То најбоље показује колективно удаљавање од долара као средства плаћања.

Руски пословни медиј РБЦ је на основу података Министарства за економију утврдио колико су помаци напредовали. Сходно томе, у јулу ове године, 72 одсто руског извоза је већ обављено у рубљама или у валутама такозваних пријатељских држава (земља које нису увеле санкције Русији).

Почетком 2022. године – пре почетка војне операције у Украјини – било је само 15 одсто. Када је реч о увозу, удео је порастао са 33 одсто на 69 одсто.

"Кључне бројке ће наставити да расту", наводе из министарства.

Занимљиво је да се удео извоза који се обавља само у рубљама од почетка године утростручио на 40 одсто. Валута се такође користи са 50 одсто када се тргује са Европом, како наводи Централна банка Русије.

Компаније за производњу сировина чувају велике суме новца у иностранству. Један од разлога је прошлогодишњи захтев Владимира Путина да европски купци морају да плаћају руски гас у рубљама. Они плаћају преко "Гаспромбанке", која затим новац претвара у рубље и преноси у Москву.

Суштина је да је, према Централној банци, Русија већ у јулу примила мање од 28 одсто прихода од извоза у ономе што Москва види као "токсичне валуте" (долари, евро, фунте). Почетком 2022. и даље је износио 87 одсто. Сличан је тренд и када је у питању увоз.

"Чињеница да оне не долазе у земљу делом је заслужна и самих компанија за производњу сировина које креативно користе ограничење цена руске нафте које је одредио Запад и задржавају много новца у иностранству, каже Сергеј Вакуленко, бивши шеф стратегије за нафтну компанију "Гаспромњефт" и сада међународни енергетски консултант.

Само у Индији, која је од прошле године велики купац руске нафте, процењује се да има и до 30 милијарди долара – у било којој валути.

"Или трговачке компаније повезане са руским корпорацијама не могу да пренесу новац због санкција против банкарског сектора, или не желе", објашњава Олег Вјугин, бивши заменик директора Руске централне банке и дугогодишњи банкар за "Велт".

У анализи руске рејтинг агенције "Експерт РА" се наводи да део новца који се враћа у Русију сада иде необичном рутом. Због тога што су велике руске банке под санкцијама и искључене из међународног финансијског информационог система СВИФТ, извозне компаније прелазе у мање руске банке. Први пут, хипер-доминантних 10 највећих банака у земљи извршило је мање страних трансфера за компаније од следећих 90 најмањих банака.

 У јуанима 75 одсто пословања између Русије и Кине

Поред рубље, највише се користи кинески јуан. У фебруару ове године, први пут у историји, јуан је претекао долар, као најтргованија валута у трансакцијама на Московској берзи.

Годину дана раније, обим трговине у јуанима је био маргиналан. Али, масовно повећање обима спољне трговине између две суседне земље такође је проширило употребу кинеске валуте – према руском министарству економије, у првој половини 2023. већ је обављено 75 одсто трансакција између земаља у јуанима.

Још један тренд је вредан пажње: јуан се све више користи за пословање Русије са трећим земљама. Путин се за ово залагао са својим кинеским колегом Си Ђинпингом у марту. Учешће јуана у таквим трансакцијама је већ у првој половини године достигло 25 одсто.

У априлу је, на пример, Бангладеш измирио дуг за нуклеарну електрану из Русије у јуанима. Земље као што су Монголија, Тајван, Филипини, Малезија, Уједињени Арапски Емирати, као и Јапан и Сингапур почеле су да тргују са Русијом у јуанима, наводи се у студији Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Чак и САД, ЕУ и Велика Британија тргују валутом у минималној мери.

Слабљење доминације долара

Студија Европске банке за обнову и развој сугерише да се САД, чија је валута остала доминантна иако је њен удео у глобалној економији опадао током деценија, сада суочавају са дилемом. С једне стране, доминација долара чини међународне санкције ефикаснијим, јер трговина захтева клиринг у америчком банкарском систему, наводи ЕБРД. С друге стране, "економске санкције би временом могле да смање привлачност америчког долара, а тиме и његову доминацију".

Кина користи прилику за санкције да додатно прошири употребу своје валуте, која је први пут ове године претекла долар у прекограничним плаћањима.

Од 2022. године, кинеска централна банка је отворила 38 билатералних валутних свопова (споразум између централних банака о међусобној размени валута) у вредности од четири трилиона јуана (укључујући и ЕУ и Аустралију), према извештају Међународног монетарног фонда из марта.

Поред издашне понуде јуана, Кина је развила дигитални јуан и такође је успоставила сопствени прекогранични међубанкарски систем плаћања, или скраћено ЦИПС, у конкуренцији са СВИФТОМ. 

Подаци СВИФТА показују да је удео јуана као међународне платне валуте само 2,5 одсто, док је долар 39,4 одсто, а евро 35,8 одсто. Али чак и ако долар као резервна валута још није угрожен, промене се сада дешавају брже него што се очекивало, недавно је цитирао "Фајненшел тајмс" Стивена Џена, бившег стручњака за валуте у Морган Стенлију. Многи стручњаци верују у све фрагментиранији међународни монетарни систем, у којем јуан игра већу улогу.