Економија
Које послове јуре клинци: За неке позиције се пријави и више од 40 кандидата, за друге ниједан
Планирано је да се у програм "Моја прва плата" у новом циклусу укључи до 10.000 младих, који имају до 30 година, са најмање средњим образовањем и без радног искуства.
Млади који траже посао најчешће прижељкују да раде као програмери и сарадници у људским ресурсима. На ове позиције, као и за радна места ејч-ар асистента, специјалисте за регрутацију и маркетинг асистента стигло је више од 20, па чак и више од 40 пријава девојака и младића који желе да учествују у државном програму "Моја прва плата", кажу за РТ Балкан у Националној служби за запошљавање.
Пријављивање је завршено, а у току је повезивање кандидата са послодавцима из јавног и приватног сектора, које ће трајати до 22. децембра. У НСЗ кажу да је одзив послодаваца и кандидата задовољавајући, иако је нешто мањи него претходне године.
Током трајања програма од девет месеци, НСЗ ће на месечном нивоу исплаћивати младима са средњим образовањем новчану накнаду у износу од 28.000 динара, док ће млади са високим образовањем добијати 34.000 динара, уз уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести.
Планирано је да се у програм "Моја прва плата" у новом циклусу укључи до 10.000 младих, који имају до 30 година, са најмање средњим образовањем и без радног искуства.
Овим програмом даје се могућност младима који немају радно искуство да обаве праксу на конкретним пословима код послодавца, у циљу стицања знања, вештина и компетенција за рад, како би на тај начин повећали своје могућности за запошљавање.
Милош Турински из "Инфостуда" каже за РТ Балкан да млади желе да се баве савременим и модерним пословима, који су добро плаћени.
"Ај-ти је јако актуелан, зато што је новија област која има перспективу, а заиста може да носи високу зараду. Људски ресурси, који су комбинација онога што се некада звало кадровска служба, али и психологија, која се бави човеком као важним елементом сваке компаније, их такође занимају", наводи Турински.
Он напомиње да се и по интересовању за упис на факултете види тренд популарности техничких наука и психологије.
"Млади умеју да препознају шта је потребно тржишту рада и где могу добро да прођу, да се брже и лакше запосле. Склонији су да уписују такве факултете и да конкуришу за такве послове", објашњава Турински.
Саговорник РТ Балкан наводи да млади који траже прво запослење најчешће конкуришу на позиције као што су продаја и администрација, али да то не значи нужно да су то послови којима би хтели у будућности да се баве.
"То су углавном улазни послови генерално на тржиште рада, нарочито за оне који не могу одмах да добију посао у струци. То су радна места која не изискују неко велико искуство и знање, а одлична су шанса да се стекну радне навике и додатне вештине. То је многима улазница да би закорачили на тржиште рада и да, док су на том послу, траже посао у струци", сматра Милош Турински.
Он сматра да би почетне плате требало да буду од 500 до 600 евра и да млади не би требало да пристају на послове за које се нуди мање од тога, нарочито они који имају занат у рукама или одговарајући факултет за посао у струци.
И док су неки послодавци добили на десетине пријава на конкурсу "Моја прва плата" на другој страни и ове године има послова које нико не жели да ради.
"Као и у претходним циклусима постоји већи број позиција на које се није пријавио ниједан кандидат. Те позиције су из готово свих области рада. Разлог за непријављивање кандидата на исте захтевао би посебну анализу, а она ће бити направљена по завршетку свих фаза реализације програма", кажу у Националној служби за запошљавање.
Када се заврши повезивање између послодаваца и кандидата које траје до 22. децембра, следи објављивање коначне листе послодаваца са бројем изабраних кандидата на одобреним позицијама што ће трајати од 23. до 29. децембра.
Од 1. до 19. јануара закључиваће се уговори између Националне службе за запошљавање (НСЗ), послодаваца и изабраних кандидата, а овај период је предвиђен и за почетак оспособљавања незапослених.
Које раднике послодавци највише траже?
У НСЗ за РТ Балкан кажу да су, када су у питању позиције са високим образовањем, послодавци највише тражили кандидате за позиције доктор медицине, доктор стоматологије, фармацеут, референт за нормативно-правне послове, правник економиста, комерцијалиста банкарски службеник библиотекар, програмер и архитекта, архивар.
Била је велика потражња и за наставницима различитих група предмета, психолозима, педагозима, социјалним радницима, новинарима, инжењерима безбедности и здравља на раду инжењерима контроле квалитета.
За занимања у нивоу средњег образовања највише оглашених позиција односило се на административне службенике, пословне секретаре контисте, књиговодствене службенике, књиговође, рачуновође, финансијские референте, медицинске техничаре, физиотерапеуте.
Тражени су били и зубни техничари, фармацеутски техничари, продавци, конобари, кројачи, шивачи, кувари, козметичари, диспечери саобраћаја, аутомеханичари, машински техничари, техничари друмског саобраћаја, фризери, пекари и месари.
