Пет земаља предњачи у напуштању америчке валуте: Може ли јуан да замени долар у глобалној трговини

Када су руске девизне резерве замрзнуте и земља одсечена од СВИФТ система за размену порука у светлу сукоба у Украјини, Москва се окренула другим опцијама за трговину у страним валутама, укључујући јуан. Међутим, Русија никако није једина која се определила за кинеску валуту. Последњих година, неколико других великих глобалних економија је већ почело да користи јуан или да разматра кинеску валуту као опцију. Док Русија и многе нације настоје да се извуку из све хировитије хегемоније долара, значај јуана ће само расти.

РТ Интернешенел је анализирао које велике земље се окрећу кинеској валути.

1. Русија

Русија далеко води у групи земаља које дају предност употреби јуана у спољној трговини. Кинеска валута је коришћена у 34 одсто руског увоза и 25 посто извоза од јула 2023. године, према најновијим доступним подацима руске централне банке. Део тог повећања се може приписати повећаном увозу из саме Кине, али је такође порасла употреба јуана за подмирење увоза из трећих земаља – оних са отвореним линијама размене са кинеском централном банком.

Међутим, продор јуана у Русију далеко превазилази трговинско поравнање. Русија је сада трећи по величини клириншки центар за офшор трансакције у јуанима. Јуан је постао најтргованија валута на Московској берзи, док је први берзански фонд у јуанима покренут на берзи у јануару 2023.

У међувремену, један број великих руских корпорација пуштао је обвезнице у јуанима у последње две године, што је потез који наглашава растући значај валуте и ван трговине. 

2. Аргентина

Кина и Аргентина су још 2014. склопиле споразум вредан 11 милијарди долара, који им је омогућио да размењују валуте по унапред одређеним каматним стопама и девизним курсевима. У априлу 2023. Аргентина је искористила 1,04 милијарде долара у јуанима за плаћање кинеског увоза. За Аргентину, чије су девизне резерве исцрпљене и чија је историја неплаћања довела до тога да инвеститори не желе да дају зајмове, приступ финансирању у јуанима је понекад био сламка спаса.

Аргентина је такође користила јуан за плаћање дугова Међународном монетарном фонду, што је први пут да је нека јужноамеричка земља употребила кинеску валуту за измирење дугова и представља важну прекретницу која може отворити врата широј употреби јуана изван трговинског поравнања.

Дедоларизација света: Си Ђинпинг објавио намеру да Кина постане "финансијска сила"

Извештај ММФ-а из августа 2023. показује да је линија размене са Кином чинила значајан део резерви централне банке Аргентине (доступне линије за замену могу се рачунати као резерве) и да је важан извор краткорочне ликвидности за плаћање дугова и финансирање увоза.

Ово је посебно важно у светлу критично ниских девизних резерви Аргентине.
Међутим, упркос улози Кине у пружању виталне подршке аргентинској економији, новопостављени председник Хавијер Милеи је настојао да се дистанцира од Кине. У светлу овога, 21. децембра 2023. Кина је повукла линију размене све док Милеи не покаже посвећеност конструктивном раду са Пекингом, наводе аргентински медији. Портпарол кинеске амбасаде у Аргентини одбио је да потврди те извештаје. Губитак јефтиног финансирања долази у тешком тренутку за Аргентину, која се бори са тешком финансијском кризом и великом инфлацијом.

3. Саудијска Арабија

Од многих линија размене које је Кина отворила са централним банкама широм света током последње деценије, вероватно ниједна није одјекнула тако јако као она која је постигнута са Саудијском Арабијом прошлог новембра. Линија је вредна 50 милијарди јуана (6,98 милијарди долара). Иако сама сума није велика у односу на обим трговине између две земље, овај потез је веома симболичан с обзиром на кључну улогу Саудијске Арабије у самом настанку такозваног петродоларског система.

Штавише, многи аналитичари верују да је ова линија размене само почетак и да би Пекинг и Ријад могли да имају много већу сарадњу у плану. Кина је надмашила САД као највећи трговински партнер Саудијске Арабије 2011. године, разменивши те године робу у вредности од више од 64 милијарде долара.

Довиђења, долари! Свака трећа чланица УН иде ка дедоларизацији

Ове земље су касније повећавале промет, који је 2022. премашио границу од 100 милијарди долара. Саудијска Арабија је 2020. постала највећи кинески снабдевач нафтом, иако је 2023. Русија претекла Краљевину. За Саудијску Арабију, споразум о размени валута је прилика да диверзификује своје девизне резерве. Као највећи светски извозник нафте, Саудијска Арабија је дуго била везана за амерички долар као главни извор валуте за нафтне трансакције.

Извештај "Волстрит џорнала" из маја 2022. указује да две земље преговарају о покретању кинеског увоза саудијске нафте у јуанима. За сада ништа није објављено, али недавно отворена линија размене јасно поставља темеље за такав потез. Прелазак на трговину саудијском нафтом у јуанима задао би ударац петродолару, који је био главни ослонац доминације долара од седамдесетих година када је Ријад пристао на цену само у доларима.

4. Бразил

У фебруару 2023. Бразилија и Пекинг постигли су споразум о успостављању аранжмана за клиринг у јуанима у Бразилу, чиме је отворен пут да се користи кинеска валута. Убрзо након тога, Бразилу је такође дат приступ кинеском еквиваленту СВИФТ систему, Прекограничном међубанкарском платном систему.

У априлу су Кина и Бразил постигли споразум о размени валута који је у потпуности уклонио долар као посредника. Током службене посете Кини, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва критиковао је доминантну улогу долара у глобалној трговини.

Иако је нешто више од 90 одсто бразилске спољне трговине и даље у доларима, удео других валута расте. У међувремену, бразилска девизна имовина у јуанима достигла је висок ниво од 5,37 посто до краја 2022. године, надмашивши евро као другу по величини резервну валуту у Бразилу. Пре само пет година, Бразил није имао удела у јуанима.

5. Иран

Као и Русија, Иран је суштински искључен из западног финансијског система и дуго је тражио алтернативе. Кина је почела да купује нафту од Ирана уз плаћање у јуанима још 2012, а две земље су водиле разговоре о подстицању размене у локалној валути. Међутим, како је признао ирански министар економије Ехсан Кхандоузи, остаје много посла да се олакша употреба кинеске валуте. У међувремену, 2018. године, у гесту који може имати више симболичке вредности, Иран је заменио долар јуаном на својој званичној платформи за извештавање о курсу валуте.