Економија

"Гардијан": Да ли ће Немачка овога пута задржати титулу "болесника Европе"?

Како подсећа британски лист, у Немачкој су кроз историју економски проблеми проузроковали политички екстремизам
"Гардијан": Да ли ће Немачка овога пута задржати титулу "болесника Европе"?Getty © Photo by Sean Gallup/Getty Images

Немачка је у проблему. Њена економија у последње две године скоро да уопште није расла. Инфраструктура јој је лоша и потребна јој је модернизација. Железнице штрајкују. Протести фармера су паралисали Берлин. Хиљаде запослених у Дојче банци су добили отказ. Опадају стандарди у образовању, а расте подршка партијама крајње деснице и левице. По други пут у 25 година, Немачку називају "болесником Европе", пише у ауторском тексту уредник економске рубрике британског "Гардијана". 

Како се подсећа, у Немачкој су кроз историју економски проблеми проузроковали политички екстремизам. Ипак, сматра британски лист, тренутна ситуација са стагнирајућом економијом не може да парира хиперинфлацији из 1923. године или нивоу незапослености из раних 1930-их. 

"Прича о повратку Вајмарске републике је доста пренадувана", верује уредник "Гардијана". 

Ипак, додаје се, канцелар Олаф Шолц је у великом проблему и креће се од кризе до кризе.

Крајем прошле године немачки уставни суд је пресудио против плана који је дозвољавао да се новац намењен за контролу пандемије потроши на прелазак на енергетску економију са нултом емисијом угљеника. То је направило рупу од 60 милијарди евра (52 милијарде фунти) у буџету коју је требало попунити непопуларним мерама штедње. 

Као и у многим другим европским земљама, и имиграција је проблематично политичко питање.

Прошлог пута, етикета "болесника Европе" није се задржала. Немачка се опоравила и брзо се поново етаблирала као водећа европска економија. Немачка снажна производна база значила учинила ју је идеално позиционираном за продају на кинеском тржишту које се брзо развијало. Увођење евра по конкурентном курсу и обезбеђивање снабдевања јефтином енергијом из Русије повећало је корпоративне профите и створило колосалан трговински суфицит.

Када су јужноевропске земље наишле на озбиљне финансијске потешкоће за време кризе еврозоне, сачекала су их "поповања" из Берлина. Оштра порука Шпанији, Италији, Португалу и Грчкој била је да треба да следе пример Немачке и да постану конкурентнији. 

Иако је Немачка и даље највећа економија еврозоне, сада има један од најлошијих перформанса. Опала је за 0,3 одсто у последња три месеца 2023. године и – помало иронично – само је учинак Португала, Италије и Шпаније, који је бољи од очекиваног, спасао еврозону од пада техничку рецесију.

image