Економија

Уље је једна од ретких намирница која је појефтинила: Колико ћемо га плаћати

Литар je у фебруару прошле године био чак 217,58 динара, a данас у продавницама кошта између 160 и 175 динара, док се на снижењу може наћи и за 140 динара
Уље је једна од ретких намирница која је појефтинила: Колико ћемо га плаћатиwww.globallookpress.com © Frank Hoermann / SVEN SIMON

Сунцокретово уље је једна од ретких намирница која је последњих месеци у Србији појефтинила и то за више од 40 динара за годину дана. Литар je у фебруару прошле године, према подацима из "Потрошачке корпе" коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине, био чак 217,58 динара, a данас у продавницама кошта између 160 и 175 динара, док се на снижењу може наћи и за 140 динара.  

Колико ћемо ове године плаћати литар уља и да ли ће расти цене ове намирнице зависи од више фактора, али како ствари сада стоје, она не би требало да се врати на оне рекордне нивое из прошле године.

Агроекономиста Милан Простран за РТ Балкан каже да ће цена уља зависити и од количине сунцокрета која буде засејана ове године, с обзиром да још није завршена пролећна сетва, али и од цена у свету.

"Две културе које су најзаступљеније у Украјини су прошле године урнисале европску пољопривреду, то су пшеница и сунцокрет, јер су они највећи произвођачи, а њихова роба је у једном тренутку преплавила тржиште. Због тога, између осталог, протестују и пољопривредници широм Европе. И код нас су ценовно трпели произвођачи који су га засејали и нису били задовољни откупном ценом. Може се очекивати да ће ове године засејати мање количине, а онда ћемо видети какав ће бити утицај на цене уља у продавницама", каже Простран.

Он напомиње да домаћи пољопривредници не одустају лако од сунцокрета, јер он подноси сушу боље од осталих ратарских култура и због тога га сеју, и када делује да се ценовно не исплати.

"То што је уље имало нека позитивна ценовна кретања са становишта потрошача и честе акције је допринело да се не смањи потрошња и да ова индустрија ипак може да преживи", каже Простран.

Економиста Драгован Милићевић за РТ Балкан каже да велики утицај на цену домаћег уља пре свега имају кретања на светском тржишту.

"Раст цена уља на светском тржишту је уследио нарочито 2022. године када је цена била преко 1.700 евра по тони тако да је и било нормално да на тржишту литар буде више од 200 динара. Ситуација се у 2023. години променила и Србија је извозила уље по цени од 1.000 до 1.050 долара по тони", наводи Милићевић.

Са светским ценама су неминовно морали да се ускладе и произвођачи и трговци, да би спречили драстичан пад продаје.

"Цене на светском тржишту утичу и на домаће цене, јер велики трговински системи имају своју логистику и могу увести уље јефтиније од домаћег ако се домаћи произвођачи не прилагоде", указује Милићевић.

Са ценом од око 175 динара, односно 1,61 долар по литру, Србија је међу земљама у којима је ова намирница најповољнија. То је показала анализа сајта "Глобал Продукт Прајсис" који пореди цене намирница широм света. Међу 81 земљом, које су обухваћене у бази података овог портала, уље је повољније само у Русији, Украјини и Хрватској

Они су користили цене за најчешће коришћену врсту јестивог уља у свакој земљи. Извршена су прилагођавања различитих мерних јединица у овим земљама да би се добила уједначена мера од једног литра. На основу 81 земље укључене у базу података утврдили су да је просечна цена 3,31 долара.

Гледајући најновије податке, најнижа цена је била 1,47 долара у Украјини, а највиша 7,15 долара у Хонг Конгу.

image