Економија
Нова одлука Народне банке Србије: Шта ће бити са каматама
Из Народне банке Србије кажу да је приликом доношења одлуке, Извршни одбор имао у виду да глобална
инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и
кредитне олакшице (7,75%), саопштили су из НБС.
Они су образложили да су одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом пре свега определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа.
"Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања, указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике", наводи се у саопштењу НБС.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани.
"Многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови. На опрезност у зони евра и САД још упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика", пише у саопштењу.
Према оцени Извршног одбора НБС, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља OPEК плус да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.
У складу с најавама Извршног одбора, снажно опадање међугодишње инфлације у Србији настављено је у овој години, на 5,6% у фебруару.
У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из
фебруара.
"Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року. Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља НБС", напомињу у централној банци.
Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације.
Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
