Министарство заштите животне средине објашњава: Зашто сервисерима ауто клима прете казне?

Многи мајстори широм Србије су претходних дана престали да пружају услугу сервисирања клима, а из Удружења аутосервиса Србије су за РТ Балкан рекли да ће их бити све више, јер им је због актуелних прописа отежан, односно готово онемогућен рад.

Они су указали да због учесталих инспекција, али и због немогућности да купе контролисане гасове, не могу више да пружају ову услугу возачима. Такође су указали да нису у довољном обиму организоване обуке за стицање одговарајућих сертификата, без којих не могу да послују.

У Министарству заштите животне средине, међутим, тврде да су захтеви Удружења аутосервисера Србије неоправдани. Они кажу да регулатива која се односи на стицање сертификата А и Б није мењана осам година, од када су прописи и ступили на снагу.

Подсетимо, У Удружењу сервисера су рекли да је 2016. године донето неколико уредби које се односе на заштиту ваздуха и озонског омотача, између осталих и Уредба о сертификацији лица која обаљају одређене делатности у вези са супстанцама које оштећују озонски омотач.

Они тврде да их све до 2022. године нико није обавестио да су ти прописи измењени и да су тек пре две године од стручних школа обавештени да су им ти сертификати потребни. Тада је део сервисера завршио обуку у четири средње школе, али је то само мали део оних који се баве овим послом.

Аутомобили ускоро неће имати задње стакло: Први овакав модел на тржишту већ током 2024. године

Александра Ђуришић, из Удружења ауто-сервиса Србије за РТ Балкан је рекла да, према проценама чланова Удружења, обуку треба да прође око 15.000 људи који се баве сервисирањем клима. Она је додала да је број центара за обуку  који постоје недопустиво мали за реализацију нечега што је законска обавеза сервисера и да им то отежава процес стицања Сертификата Б и уписа у евиденцију.

У ресорном министарству, међутим, тврде да у овом моменту не постоји преоптерећеност расположивих капацитета за обуку, а тиме ни потреба за додатним центрима.

"Уколико се испостави да су расположиви капацитети недовољни, Министарство заштите животне средине ће предузети све кораке како би се успоставили нови центри за обуку", наводе они.

"Током осам година примене прописа, организоване су обуке за стицање сертификата у пет градова, у Нишу, Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Каћу. До данас, обуку и испит за сертификат А успешно је завршило 869 лица, од којих је њих 426 поднело захтев Министарству за добијање сертификата и до сада је сертификовано њих 392, док је 34 у процедури. Обуку за стицање сертификата Б успешно је завршило 511 лица, од чега је 174 поднело захтев за добијање сертификата, сертификовано је њих 114, док их је 60 у процедури", прецизирају из Министарства заштите животне средине.

Шта најчешће претражујемо када је реч о одржавању аутомобила? Ових 5 ствари највише мучи возаче

Они подсећају да је Закон о заштити ваздуха којим се забрањује стављање у промет на мало супстанци које оштећују озонски омотач и флуороване гасове са ефектом стаклене баште у примени од 2009. године.

"Начин поступања са поменутим гасовима, као и услови за издавање дозвола, дефинисани су Уредбом која је ступила на снагу 2014, а 2016. године и Уредба о сертификацији лица која обављају одређене делатности у вези са супстанцама које оштећују озонски омотач и одређеним флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште, документ којим је омогућено је стицање А и Б сертификата", кажу у Министарству.

Они тврде да, будући да током осам година није било никаквих новина у прописима, као и да су организоване обуке за заинтересоване стране, не постоји ниједан разлог за препреку у процесу прибављања сертификата.

С друге стране, у Удружењу аутосервисера Србије остају при свом ставу - да су прописи донети пре осам година, али да их није пратила адекватна подршка на терену, односно да су сервисери касно обавештени, а потом и да нема довољно центара за обуку.

Александра Ђуришић је рекла да су током прошле године колеге из различитих делова Србије почеле да обавештавају Удружење о изузетно строгим инспекцијским контролама, често и у пратњи полиције са налозима за претрес, а поводом Сертификата Б и опасног отпада. Казне за предузетнике су од 250.000 до 500.000 динара, а за фирме које не испуњавају услове од 500.000 до милион динара. Како је истакла, "они који добију такву казну, могу само да затворе радњу".

Препуцавање између сервисера и надлежног министарства и тренутне потешкоће да ускладе пословање са законском регулативом највише ће утицати на возаче. Ако део мајстора престане са радом, што се ових дана већ дешава, многима ће бити тешко да пронађу сервис, који може да пружи ту услугу, а цена сервисирања климе ће онда извесно ове сезоне поскупети.