Европско-руска трговина: Како је руски течни гас на тржишту ЕУ заменио онај из гасовода

Европска унија је од почетка сукоба у Украјини драстично смањила количину руског гаса који јој је стизао гасоводима. Годину пре почетка сукоба, ЕУ је око 40 одсто потреба покривала из Русије, а прошле године још свега осам одсто.

Но, како подсећа Бенјамин Хилгеншток са Економског факултета у Кијеву, увоз руског гаса у Европу никад није био мета санкција. Он то сматра мудром одлуком, али указује да је, пошто забране нема, драстично порастао увоз течног гаса из Русије, пише "Дојче веле". 

Русија је постала други по величини снабдевач ЛНГ-ом, а прошле године је у Европу извезла 15,5 милиона тона, што је 40 одсто више него у години пре почетка сукоба.

Тај увоз и даље расте, а предњаче земље које су слабије повезане гасоводима, па више упућене на течни гас – Француска, Шпанија и Белгија. На те три државе отпада 87 одсто течног руског гаса.

Хилгеншток тврди да појачан увоз не значи да се Европљани плаше "хладних станова", већ указује да "много руског течног гаса који стиже у Европу служи за препродају". Русија сада, пошто не може гасоводима – од којих је најважнији Северни ток уништен експлозивом – гас све више прерађује у течно стање и повољно га нуди тржишту.

"То нема никакве везе са потребом Европљана за гасом, него су то европске фирме које зарађују новац тако што извозе руски ЛНГ", тврди Хилгеншток.

Зашто европска енергетска криза (ни)је завршена: Трговци се брину за предстојећу зиму

Према информацијама Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха са седиштем у Финској, око 22 одсто течног гаса који је у Европу стигао из Русије је 2023. препродато на светском тржишту, а купци су углавном у Азији.

"Ми би заиста требало да протерамо руски течни гаси из европских лука. Не мислимо да он има значајнију улогу у снабдевању Европљана или се сразмерно лако може надокнадити гасом из других извора", сматра Хилгеншток.

Пре свега се земље Балтика, као и Шведска и Финска, залажу за такву европску забрану, тим пре што Русија управо оваквим послом с европским компанијама шири терминале за течни гас.

Агенција Европске уније за сарадњу енергетских регулатора са седиштем у Љубљани је и недавно поновила став ЕУ да увоз течног гаса из Русије треба "постепено смањивати" како би се спречио "енергетски шок".

Разлог је више што Русија још има поуздане партнере у Европи, не само у "послу" с течним гасом, него и оним који стиже гасоводима.

У чвориште Баумгартен још стиже руски гас из гасовода кроз Украјину, пише "Дојче веле" и са жаљењем констатује да је Аустрија још "у рукама руског 'Гаспрома', јер је прошлог децембра 98 одсто гаса за аустријске потрошаче још долазило из Русије.

Аустријски енергетски концерн ОМВ додуше тврди како "жели да прекине" уговор о испоруци којим се Аустрија обавезала да купује руски гас све до 2040. године, али да тражи "законске могућности" да то учини.

Слично је и у Мађарској. И та земља још увози велике количине руског гаса. Недавно је Будимпешта потписала споразум с Турском о коришћењу Турског тока, али стручњаци упозоравају да и тај гас долази из Русије.

Разлог ове одлуке Будимпеште је нешто сасвим друго: Украјина је најавила да неће продужити уговор о транзиту руског гаса преко њене територије, а постојећи уговор истиче крајем године.

Да ли Европа стварно може без руског гаса?

Европска унија је одлучила да већ до 2027. жели да буде потпуно независна од руског гаса и Хилгеншток тај рок сматра реалним.

Али иначе, није уверен да ће се нешто битно догодити у најскорије време, јер у другој половини године председавање Европском унијом преузима Мађарска, а да је њен премијер већ више пута доказао како му нипошто није на првом месту нешто што би могло шкодити Кремљу.

Однос ЕУ према руском гасу тек постаје пикантан кад се зна да Азербејџан у последње две године шаље вишеструко више гаса у ЕУ него раније.

А одакле Азербејџан сада набавља повећане количине гаса? Осим са домаћих налазишта, властодршци у Бакуу навелико увозе руски гас.