Дуг пут до прве нуклеарке у Србији: Ко би могли да буду наши партнери за изградњу реактора

До тренутка када би Србија могла да се снабдева струјом из нуклеарне електране требало би да прође бар 15 година, а до тада ће морати да пређе дуг пут. Највеће препреке које ће морати да савлада су укидање мораторијума на изградњу нуклеарке из 1989. године и обезбеђивање финансија, али стручњаци указују да је кључно образовање квалитетног кадра који ће бити ангажован на овом пројекту.

Запад немоћан: Руска трговина нуклеарном енергијом све више јача

Први корак направљен је пре неколико дана, када су представници пет министарстава Владе Србије и 20 научно-академских институција и института потписали Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији. Он треба да омогући окупљање стручних кадрова из земље и иностранства који ће радити на испитивању могућности за успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у Србији. 

У 32 земље у свету има 438 нуклеарних електрана, а највише искуства у овој области енергетике имају Русија и Француска, али се овој трци последњих година ужурбано прикључује и Кина.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да израда прелиминарне техничке студије треба да обезбеди компаративну анализу доступних технологија на тржишту, покаже које су предности и мане могућих решења и који су технички, економски и тржишни параметри за градњу нуклеарних електрана.

"То су неопходни предуслови за доношење информисаних одлука у будућности, заједно са развојем образовних и научних програма, јачања капацитета у нашим институтима и стварања регулаторног и институционалног оквира", рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетимо, Србија је са Француском потписала Меморандум о разумевању са "Француском Електропривредом" (ЕДФ), којим се стварају услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој нуклеарног цивилног програма у Србији, уз подршку развоју стручних кадрова и размени техничког знања. Такође, конкретан помак ка сарадњи у сектору нуклеарне енергије направљен је са Русијом, јер је бивша министарка здравља Србије професор др Даница Грујичић у Сочију потписала Меморандум о разумевању између "Росатома" и српског Министарства здравља, којим је предвиђена сарадња у области нуклеарне медицине. Меморандум је потписан на 13. међународном форуму о нуклеарној технологији АТОМЕСКПО у марту.

Грујичићева је тада рекла да се нада да ће потписивање овог меморандума бити само увод у изградњу једне нуклеарне електране која ће бити довољна да покрије све потребе Србије. Она је напоменула да Меморандум са "Росатомом" није обавезујући, али да представља процедуру која ће омогућити да имамо предност у односу на неке друге земље да руска технологија што пре дође у Србију.

Атомска трговина ствара везе које трају, a то се показало и од почетка сукоба у Украјини. Изградња постројења укључује велике трошкове при чему Русија обично даје кредит – и дугорочне уговоре за сервисирање реактора, обуку њихових оператера и допуну горива. "Блумберг" је писао да је Москви задатак олакшан недостатком конкуренције. Русија је наставила да улаже у производњу нуклеарног горива и технологије након распада Совјетског Савеза, чак и када је та индустрија атрофирала у другим деловима света. То је један од разлога зашто САД и њихови европски савезници – који су од почетка сукоба одмеравали санкције против руске нуклеарне компаније – нису спровели казнене мере.

Стручњаци указују да Французи немају свој извор руде уранијума, тако да не могу да нам обезбеде гориво. Раније су га увозили из Русије, а сада се углавном снабдевају из западноафричких земаља.

Последњих месеци су се закомпликовали односи са Нигером, који је један од главних снабдевача, па су присиљени да увозе из других земаља по већим ценама. "Блумберг" је у јуну објавио да Русија настоји да преузме имовину повезану са производњом уранијума коју у Нигеру држи француска компанија под државном контролом. Француска се ослања на Нигер за чак 15 одсто својих потреба за уранијумом. Русија је, с друге стране, са 44 одсто удела глобално лидер када је у питању снабдевање уранијумом.

Плећаш: Ко да кредит, тај ће градити

Нуклеарни физичар и председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш каже за РТ Балкан да ће, с обзиром на то да ми не можемо сами да градимо нуклеарку, избор партнера и технологије зависити искључиво од финансија.

"За такву инвестицију је потребно 13 или 14 милијарди евра, тако да ће избор технологије зависити од спремности тих земаља и компанија да инвестирају у тај пројекат у Србији. Ако неко да одличан кредит, жели да учествује у томе, то ће бити кључно за избор партнера. Договор може да буде, ако нам помогне да градимо, да његов буде одређен проценат струје. Све је то ствар трговине, али и знања", каже Плећаш.

Он указује да је, без домаће памети која је генерацијама оштећена због увођења мораторијума, бесмислено и причати о таквом пројекту. 

Лицемерју никад краја: Америка највећи купац руског уранијума

"Планирамо да у следећих неколико година почнемо одабир кадрова који би могли да се укључе у нуклеарни програм. Лако је причати о електранама, о врсти електране или технологије, али без стручњака, различитих нивоа знања ми не можемо ништа. Требало би да одаберемо двадесетак људи и да их држава пошаље на факултете у Русију, Француску, Немачку, Кину и друге земље, да се усавршавају, али и да доведемо њихове стручњаке овде да их обучавају. Морате да 'украдете' знање, онда можете да се вратите, да развијате своју нуклеарку. Без тога не вреди ни поручивати, ни градити", сматра Илија Плећаш.

Он подсећа да је више домаћих стручњака предлагало да се Србија у међувремену прикључи некој од електрана у Мађарској, Румунији или Бугарској.

"То би била велика ствар када бисмо могли да учествујемо и да добијемо пет одсто од произведене енергије, на пример из Бугарске или Мађарске. За то бисмо могли да обезбедимо и средства и људе. У земљама у нашој околини има око 18 нуклеарних електрана, неке од њих се налазе на 400 километара од наше границе. Таква сарадња се решава међународним уговорима и то би било добро као капитал за будућност, јер бисмо добили струју, али и припремали домаће стручњаке за отварање наше нуклеарке", каже Плећаш.

Стручњаци тврде да је у нуклеарној енергији будућност, али и решење за енергетски систем Србије. Међутим, изградња нуклеарке за земљу попут наше био би велики залогај, а све чешће у јавности можемо чути да би решење било у такозваним модуларним електранама. Оне се производе серијски, у фабрикама и такве допремају на локацију. Оваква електрана може да се изгради много брже од класичне, али њена снага је три или четири пута мања.

Руско нуклеарно гориво "претња по америчку безбедност": Зашто САД не могу без њега

"О модуларним електранама се мало зна, јер нигде још комерцијално нису прорадиле. Пољаци су купили реакторе, вероватно од Француске, али је то све под неким велом тајне. Пољска то себи може да приушти, да испроба и да види како ће се то показати. То је као да купите веш-машину која је готова и све има, оне се додају једна на другу и добијате струју. Оне су безбедне и имају добре техничке карактеристике, али су у односу на количину енергије коју могу да произведу скупе. Србија ће морати да се определи шта јој се више исплати", каже Плећаш.

Када је у питању локација, он напомиње да би тим питањем требало да се бави озбиљан тим, али да постоје неки општи услови, које Србија испуњава - нуклеарка мора да буде удаљена од великих градова, али да буде на реци или језеру због константног хлађења реактора.

"Имали смо планове пре увођења мораторијума, да градимо две нуклеарке, једну на Дунаву између Србије и Хрватске, а другу код Смедерева. Да се није десио Чернобиљ ми бисмо вероватно сада имали две нуклеарне електране које би радиле феноменално и не бисмо морали да размишљамо о енергетској безбедности", каже Илија Плећаш.