Култура

Бијенале фантастике у Београду: Гран-при руском уметнику Сергеју Апарину

Сликар и вајар богатог опуса, који се након студија у Вороњежу и поставки у Санкт Петербургу, Кијеву и Москви 1991. преселио у Београд где живи и ради, награђен је за слику "Поподне"
Бијенале фантастике у Београду: Гран-при руском уметнику Сергеју Апарину© Тијана Танасковић

Гран-при Другог бијенала фантастике Фондације Михајловић – "Феникс", које је од 16. септембра до 13. октобра 2023. године одржано у Београду, припао је руском уметнику Сергеју Апарину за слику "Поподне".

Последњег дана бијенала, које је организовано под покровитељством Министарства културе Републике Србије, проф. др Оливер Томић, један од чланова жирија за одабир слика за изложбу али и за доделу награда, приредио је у малој галерији Коларчеве задужбине стручно вођење кроз поставку.

Том приликом је и образложио зашто је главно признање бијенала припала слици "Поподне" Сергеја Апарина.

"Стара фасада зграде подсећа формом на олтар цркве, у чијој лунети се чак виде анђели, а ка којој су се винула три бела голуба. Бели чаршави лебде, неокачени на жицу које нема, и тај детаљ, уз одсуство лица човека који седи, једини су отворени фантастични елементи. Но, сасвим су довољни за магични и метафизички утисак који прожима једно, наизглед обично и лењо летње поподне. Може се рећи да је сваки човек који се 'усидрио' у овом свету несвесан лета навише који се стално одвија. Такав човек је практично ишчезао, а шоља кафе на столу испред њега симбол је илузије будности", објашњава Томић награђено дело.

Руски уметник Сергеј Апарин је истакнути сликар и вајар богатог опуса и снажне уобразиље. Завршио је студије у Русији, у Вороњежу, а затим излагао у Санкт Петербургу, Кијеву и Москви. На радост српских поштовалаца уметности, 1991. се преселио у Београд, где живи и ради, а излаже код нас и по целом свету. Његову стваралачку силу и дубоки смисао за надреално и фантастично најбоље приближава реченица коју је једном приликом изговорио: "Настојим да срушим границе нашег света, да претворим снове о реалности у реалност о животу".

Током стручног вођења, публика је прошла кроз комплетну поставку бијенала, вођена стручношћу српског византолога и професора историје уметности. Томићево вођење кроз изложбу, која броји платна 29 истакнутих уметника, са цитатима и дигресијама из литерарних и музичких светова, заличила је на уметничке атмосфере Русије 19. века и бурног 20. века светске уметничке сцене, када је изгледало да ће уметност утолити сву глад и жеђ човечанства својим громогласним муком лепоте.

Док је посетиоце водио кроз мноштво виђења истине и разнообле духове линија и боја, Томић је објаснио зашто је фантастика, као израз сликара нашег доба, важна и за све нас, као преко потребна храна за разумевање света и живота који живимо.

"Пре свега, фантастика је важна јер подстиче посматрача да тумачи, а можда и сам ствара, за разлику од већине доминантних праваца и покрета у последњих сто година. Ови су, пак, стављали збуњеног посматрача у пасиван и понижавајући положај у којем ништа не разуме, док му критичари не 'објасне'. Када је, међутим, окружен фантастиком, човек је надахнут да свет око себе гледа другачије, слободно и креативно, а не онако како му се споља намеће."

Као инспирацију за слику Горана Ћетковића "Лице свијета", помињући и садашњи историјски тренутак, Томић наводи приповетке Леонада Андрејева, објашњавајући страшно и лепо у тој слици која отвара дубину стварања.

"Лепо је појам који је у модерно време прво релативизован, а потом практично укинут. Ћетковићева слика сведочи не само да лепота постоји, већ да се може отеловити и у нечем узнемиравајућем и чудовишном. Баш као фиктивна скулптура у приповеци Андрејева, слика 'Лице свијета', начињена великом вештином, што је синоним за умеће – уметност, истовремено је нешто, али и претеће ништа. Можда је најбоље описује један стих из Прве посланице Коринћанима апостола Павла: ' ... Јер пролази обличје овог света."

Друго Бијенале фантастике у главном граду посетило је 6.500 људи. После Београда, ова фасцинантна платна путују у Ваљево, где ће бити изложена у Модерној галерији од 2. децембра до 15. јануара 2024. године.

image