Ерик-Емануел Шмит: Да није било Хитлера, Америка би остала на маргини

"Да није било холокауста и геноцида идеја о стварању државе Израел, која је постојала још од 19. века, вероватно не би била спроведена. Израел не би био створен, а врло је могуће и да би Америка остала по страни, на маргини, не би била важна и не би утицала на дешавања у Европи" - овако последице Хитлеровог нацизма види француско-белгијски писац и филозоф Ерик-Емануел Шмит, аутор књиге "Други живот Адолфа Х." коју је представио на Сајму књига у Београду.

У новом роману о Хитлеру, француско-белгијски драмски писац желео је да одгонетне на питање како човек постаје монструм. У свом новом филозофском делу упоредо прати живот Адолфа Хитлера након што није успео да упише ликовну академију и Адолфа Х. који је примљен на академију.

"Желео сам да схватим како обичан момак, који је изгубио мајку од рака дојке, имао насилног оца, имао проблема са девојкама, што је нормалано када имате 17 година, а који је волео уметност, постане једно од најгорих чудовишта које је цивилизација имала", рекао је Шмит за Спутњик.

Напоменувши да не мисли да се Хитлер родио као чудовиште, Шмит је додао да је нацистички вођа био "човек који је доносио серију лоших одлука и тиме за собом повукао читав један народ", а његов роман је покушај да се разуме "како човек постаје чудовиште и демон", пренео је Танјуг.

Да није било Хитлера, 20. век би био другачији, сматра писац:

"Не би било рата који је однео 52 милиона живота нити геноцида. Антисемитизам је хитлеровско виђење света".

Добитник награде Француске академије наука за целокупно позоришно стваралаштво и низа признања, међу којима је и Гонкурова награда, верује да ће сећање на Други светски рат спречити даљу ескалацију сукоба на Блиском истоку:

"Упркос рату који се одвија тренутно на Блиском истоку и свему што се дешава у свету, мислим да нисмо надомак трећег светског рата и ту видим да нас ипак историја нечему учи колико год да смо глуви и слепи за оно што се дешавало. Сећање на холокауст, огроман број жртава и страх од понављања тога управо нас спречава да то и поновимо."

Признајући да је је због романа о Хитлеру изгубио неколико пријатеља који нису могли да разумеју зашто пише дело о највећем злотвору свих времена, Шмит је оценио да је Хитлер био убеђен да ради добро дело за свој народ и додао да "највећа чудовишта себе сматрају свецима".

"Како одредити ту границу? Верујем да је граница у томе када особа има осећај за другога, дакле емпатију. Дакле, када схватимо да други постоје, и да су и они рањиви и ломљиви".

Уметност ће спасити свет

Писац сматра да нам "књижевност помаже да вежбамо емпатију", а када нас потресе нека прича то нам помаже да боље разумемо друге али и себе.

"Књижевност, филм и позориште може да донесе смисао и тај осећај за другога, ту емпатију".

У времену ратова и трагедија, саветује да је потребно изнова откривати лепоту, како је сматрао и Фјодор Михајлович Достојевски у роману "Идиот", где каже да ће "лепота спасити свет". У контексту те приче, Шмит је признао да је као младић био депресиван, да је чак пожелео и планирао самоубиство, а онда га је професор музике одвео у оперу у Лиону.

"Гледао сам Моцартову 'Фигарову женидбу'. На сцену је изашла оперска дама и у року од четири минута био сам излечен. Лепота те жене, музике, њеног гласа, преместили су ме у неки други свет. Рекао сам себи: 'Ако постоје тако лепе ствари на земљи, остајем", рекао је писац.