Гладан си и ниси баш сав свој - научници кажу да сте потпуно у праву

Постоји правило да се важне одлуке не доносе када је особа гладна, љута, усамљена или уморна, па је ова мисао, сведена на енглески акроним "HALT" (енгл. Hungry Аngry Lonely Tired - гладан, љут, усамљен и уморан), заправо опомена да ова четири стања имају велики утицај на понашање и осећања. Осећај глади не само што ствара нелагоду, већ код већине људи и нервозу и бес. Шта је то што код неких људи чини да је осећај глади до те мере изражен да особа делује љуто, док је код других, осећај глади слабији? 

За ово стање глади и свих емоција које умеју у том стању да преплаве човека, задужен је комплексни комуникациони систем организма, хормони и неурони. 

Прво хормони пошаљу поруку телу преко крви, падом глукозе, а овај промењени хормонски статус утиче и на рад мозга. Како би се хормонална глад утолила, потребно је појести нешто са протеинима, влакнима или сложеним угљеним хидратима. Чак и без хране, здраво тело је довољно паметно да одговори на пад шећера преко хормона. Низак ниво глукозе упозорава тело да отпусти два хормона, адреналин и кортизол. Они ће природно подићи ниво шећера, како би тело наставило да функционише, чак и када ниво шећера падне. Ова "поплава" хормона у крви чини да је цело тело у стању приправности, а удружена са осећајем глади, добија се објашњења због чега је човек раздражљив када је гладан. Неки организми су отпорнији на утицај ових хормона, па у зависности од тога, код неких људи је нервоза већа или мања. 

Други начин како се јавља осећај глади је преко неурона, специјалних ћелија које комуницирају међусобно. Нервни систем шаље поруке много брже од хормона. Истраживачи глади су идентификовали активност неурона у хипоталамусу (регија у мозгу која регулише глад и емоције). Званично названи АгРп, ови "гладни неурони" не само што алармирају тело на глад, већ су и задужени за негативне емоције које су повезане са страхом, анксиозношћу и бесом. После јела, активност ових неурона се смањује, доказала је студија на лабораторијским мишевима из 2015. године, коју је обавио универзитет у Филаделфији, а пренео "Вашингтон пост".

Истраживања о повезаности црева и мозга, такође позната као "шесто чуло", помажу да се објасни зашто људи осећају задовољство од одређене хране и укуса. Црева имају сопствени нервни систем, назван ентерички нервни систем, а познат као "други мозак", који осећа храну и хранљиве материје чак и када не пролазе кроз уста.

Научници претпостављају да су "гладни неурони" остаци давних времена, када је већина људи морала да тражи храну, а било је потребно више од глади да мотивише човека да крене у лов. Већина људи на планети више не иде у потрагу за храном, али ова група неурона и даље има трајан утицај. Можда управо ова чињеница говори у прилог тврдњи да се у набавку хране никада не иде празног стомака, јер се увек купи много више него што је стварна потреба.