Шта је ''тихо самопоуздање''

Свако познаје барем једну особу која није увек окружена људима, али је заправо веома дружељубива. Има много успеха иза себе, али ретко прича о њему. У друштву се не оглашава често, али свака реч је промишљена, чува своје ставове и има специфичан смисао за хумор.

Карактеристике тихог самопоуздања су само неке од наведених. Љубав према себи и самоувереност не морају изгледати као ''гласно хвалисање''. Суптилније самопоуздање привлачи људе, јер уноси стабилност и моћ која не мора увек да се доказује. Многима овакав принцип више одговара, а да нису свесни, јер се самопуздање ретко приказује и слави на овај начин.

Усвајање ове врлине има више позитивних резултата. Људи често изузетно поштују ове појединце и воле бити у њиховом опуштеном друштву. Тихо самопоуздање је добро за зреле разговоре и пријатељства, јер не постоји међусобно такмичење за људе који су сигурни у себе и не морају да се доказују. Енергија им је позитивна, али не превише нападна.

Постоји неколико начина за увежбавање тихог типа самопоуздања:

Без осуђивања

Тачније, без осуђивања наглас. Осим пристојности, држање потенцијално непријатних коментара за себе, помаже у остављању доброг утиска и показује да причање о другим људима (оговарање) није приоритет, а ни разбибрига. Прећутати и одбијати негативну енергију ове врсте чува лични мир и показује виши ниво зрелости.

Помно слушање саговорника

Искрено самоуверени људи немају потребу за такмичењем, макар то било ''само'' у дијалогу. Чекати да саговорник заврши само како би слушали сопствени глас није један од карактеристика тихог самопоуздања. Гледати другог у очи, лагано климање главом и слични знакови помног слушања друге особе, ће помоћи природнијем току разговора и побољшаће квалитет тема за дискусију. Самоуверени људи не мисле да знају све на свету. Напротив, увек су спреми да упију нова мишљења, перспективе и утиске, али такође бране сопствене мисли када на то дође ред.

Смисао за хумор је важан

Као и самопоуздање, хумор има различите верзије. Најбоље је пронаћи свој ''стил''. Некоме најбоље полази за руком шала на споствени рачун, некоме чак и на туђи, поготово када је добро промишљена. Најважније је пронаћи оно што најбоље звучи и што проузрокује најбоље реакције. Осим стила, веома је важна и мера. Превише сарказма, шаљивих коментара и сл. може деловати нападно. Због тога је важно добро "читати" туђе реакције и атмосферу у просторији.

Пристојна дискусија

Прави тест тихог самопоуздања је несугласица, или чак конфликт. Особе са ''кратким фитиљем'' могу бити прави изазов, али они који су уверени у себе и своје ставове неће имати велики проблем с њима. Важно је увежбати мирно и сталожено исказивање мишљења, без обзира на ситуацију. Људи чешће слушају оног који не користи агресивне методе комуникације. Није потребно вређати другог или ''додавати уље на ватру'' како би се изашло на крај са одређеним конфилктом.

Без упоређивања

Упоређивање себе с другима је постала свакодневна навика у свету у коме се вечито рекламира одређен изглед, статус, стил живота... Вежбањем прихватања себе, свих својих врлина и мана, може се постићи унутрашњи мир који директно утиче на самопоуздање. Увек је добро радити на себи, али не због наметнутог идеала, већ је потребно пронаћи личне циљеве самоостварења и активно радити на њима. Такође, они који посматрају особе које нису оптерећене спољним светом, на овај начин могу и сами постепено усвојити сличне навике. Из тога произилази мање осуђивања и побољшање односа са собом, али и другима.