Свет
САД и Иран у стратешком лимбу: Сенке над Исламабадом
Трамп је мислио да може све да реши за неколико дана: напоље са ајатоласима, унутра са иранским егзилантима, којима се даљински управља из Вашингтона
Нема никакве блокаде Ормуског мореуза од стране Техерана. Иран није прогласио блокаду. Иран није блокирао ниједну страну луку, нити је прогласио потпуну блокаду Ормуза. Заправо, увео је наплату путарине "непријатељским бродовима" који пролазе мореузом кроз његове територијалне воде.
То је апсолутно законито право на самоодбрану – одговор на једнострани, незаконити оружани блицкриг империјалне суперсиле, примећује бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе".
Штавише, на основу Женевске конвенције о територијалном мору и суседној зони из 1958. и домаћег иранског законодавства – Законa о поморским подручјима Исламске Републике Иран из 1993. – Иран је увек истицао да се право пролаза не односи на бродове који угрожавају његову безбедност.
Незаконита блокада наметнута Ирану
Ормуз је дефиниција стратешког уског грла, напомиње Ескобар. Пролаз кроз Ормуз је пролазак кроз иранске територијалне воде. Очигледно је да Техеран има суверено право да регулише пролаз "невиним бродовима".
Сасвим друга ствар је оно што је урадио председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, који је прогласио америчку блокаду Ормуза. То је потпуно нелегитиман чин, јер члан 3 Резолуције 3314 Генералне скупштине УН прописује да се "блокада лука или обала једне државе од стране оружаних снага друге државе" квалификује као чин агресије.
То је, дакле, директно кршење примирја од стране САД, усмерено не само против Ирана, већ и против Русије и Кине, која директно зависи од иранских и кинеских испорука енергената.
Наравно, "империја хаоса, препада и пљачке", како бразилски геополитичар назива САД, апсолутно је несвесна било чега што се односи на мећународне законе.
Другим речима: њу није брига за међународно право. Незаконита блокада, наметнута Ирану, биће, такође (уколико успе), касније наметана било којој другој држави широм Глобалног југа.
Иран неће трепнути
Техеран је у томе био веома јасан: нема преговора са "империјом пиратерије и пљачке" под поморском блокадом – блокада је, заправо, ратни чин. Нема преговора док се њихови бродови нападају, што је, де факто, кршење примирја.
Као што је неколико пута истицао ирански министар спољних послова Абас Арагчи: уколико не буде укидања поморске блокаде, неће бити ни директних преговора. Само, евентуално, преговора преко посредника.
Иран неће трепнути, тврди Ескобар.
Тако су се САД и Иран нашли у стратешком лимбу, додаје овај геополитичар. Свако чека на следећи потез противника. САД су наставиле да прете ударима на енергетску инфраструктуру Ирана, Вашигтон очекује да Техеран, застрашен овим претњама, попусти.
Исто је и са америчким очекивањима преокрета у Ирану, које се заснивају на "анализама" – назовимо их тако – попут оних који шири један саудијски стручњак, о "револуциоарном пучу" у Ирану, који је извршио Ирански корпус револуционарне гарде (ИРЦГ) и, наводно, ставио Галибафа, Пезечкијана и Арагчија у кућни притор.
Пусте жеље.
Како додаје Ескобар, нико више не може схватити озбиљно мишљења ментално заосталих припадника "Епстиновог синдиката" о томе шта се заиста дешава у ходницима моћи у Техерану. Они о томе немају никаквог појма.
Стратегија надахнута деменцијом и мржњом
За то време, америчка блокада Ормуза наставља да уништава глобалну економију, укључујући и америчку.
Глобално снабдевање енергијом је већ, за мање од два месеца, пало на запањујућих 60 одсто. "Ужаси који су пред нама обухватају све", примећује Ескобар, "од закључавања и безброј приземљених летова због недостатка горива за авионе, све до несташице хране која се очекује следећег лета због 'пакла ђубрива', па чак и могућег рационисања хране." Што, наравно, неће погодити западне елите.
За само недељу дана, комерцијално осигурање за танкере у Заливу порасло је за чак 400 одсто.
Стратегија председника "Варварије" (Трампа) је од почетка била надахнута искључиво деменцијом и мржњом према Ирану, тврди Ескобар, и почивала је на три груба принципа: максималном притиску, постављању бескрајних рокова и претњи тоталним уништењем.
Које је, међутим, Техеран потпуно игнорисао. Збуњен одговорима из Техерана, Трамп је први трепнуо, додаје овај аналитичар: сада више не поставља рокове, не прети уништењем иранске цивилизације, а велико је питање и шта се дешава са поморском блокадом.
Међутим, у реалном времену, имамо прилику да гледамо како се урушава глобална економија. За то су, поновимо, одговорне САД. Све у Америци зависи од тога: финансирање пројеката вештачке интелигенције, цене млазног горива, дизела, бродарство је пољуљано захваљујући нафтниом цунамијем.
Зато се овај крхки прекид, закључује бразилски аналитичар, не може дуго одржати.
Мрачне сенке над Исламабадом
У међувремену, Катар се повукао из овог рата, из антииранске коалиције коју предводе САД и Саудијци. Катарски емир је званично обавестио Вашингтон да његове ваздухопловне базе више нису доступне за ударе на Техеран. Заливска коалиција тако губи део, и то важан део, свог сложеног мозаика.
Вашингтону је све теже да настави да води војну кампању против Ирана, уочава италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине", као и да дуго одржава поморску блокаду, коју, за сада, некако спроводи.
Успостављање поморске блокаде тако далеко од база могуће је само кратко време, пише Марћиљано. Јер то кошта, и кошта много. Поготово када трупе почињу да пате због тога што су тако далеко од безбедних лука. Недостају им залихе, а чак и храна почиње да се рационише.
Ако се блокада одуговлачи, као у овом случају, настају озбиљни проблеми. Овде, такође, видимо, да је Бела кућа била, а заправо и даље јесте, дубоко неспремна за овај рат, који је, ипак, желела и покренула.
Трамп је мислио да може све да реши за неколико дана: напоље са ајатоласима, унутра са иранским егзилантима, којима се даљински управља из Вашингтона.
Он је починио атентате на ајатолаха Хамнеија и велики део иранског руководства, само зато да би прекасно схватио да су замењени много одлучнијим и радикалнијим.
Техеран није Каракас. Иран није Венецуела, где је елиминација неколико стотина људи могла да доведе до "промене режима". Горка лекција за Трампа. Иран је органски и организован систем. Укорењен у свом народу и његовим традицијама.
Сада проблеми са Ормуским мореузом прете да угуше европску економију.
Последње вести гласе да је отказан лет Виткофа и Кушнера, које Марћиљано назива Мачком и Лисицом, ликовима из приче Карла Колођа, варалицама које су опљачкале јадног, наивног Пинокија...
Live
