Ове две навике спавања могу повећати ризик од срчаних проблема, упозорава студија

Због убрзаног темпа који нам диктира свакодневица, сан све чешће гурамо у други план и прилагођавамо га обавезама. Управо такав однос према спавању временом може да се одрази на наше расположење, продуктивност и здравље - и то посебно на срце.

Ново истраживање бавило се питањем како обрасци спавања утичу на ризик од срчаног удара и других озбиљних кардиоваскуларних проблема. Показало се да људи који често одлазе у кревет у различито време и притом спавају мање од осам сати ноћу имају чак двоструко већу вероватноћу да се суоче са озбиљним срчаним обољењима.

Овај закључак заснива се на десетогодишњем праћењу више од 3.000 волонтера, које су спровели фински истраживачи. Учесници су током читавог периода носили паметне уређаје који су бележили време одласка на спавање, буђења, као и такозвану "средину сна", односно средишњу тачку ноћног одмора. Такав приступ омогућио је прецизан увид у навике спавања и њихове последице.

Студија је узела у обзир и друге факторе ризика, укључујући пол, индекс телесне масе, запосленост, крвни притисак, холестерол, шећер у крви и ниво физичке активности, како би се осигурало да резултати одражавају утицај нередовног сна.

Током праћења, 128 људи, односно око 4 одсто учесника, доживело је озбиљна кардиоваскуларна стања. То је укључивало срчани удар, мождани удар, нестабилну ангину, срчану инсуфицијенцију, као и смрт изазвану срчаним и васкуларним болестима.

Кључни налаз студије је да ризик значајно расте тек када се укрсте два фактора: Нередован распоред спавања и кратко трајање сна.

Учесници који су имали веома променљиво време одласка на спавање или варијације у средини сна били су у већем ризику, али само ако су спавали краће од просека (7 сати и 56 минута по ноћи).

Они који су спавали дуже нису показивали исти пораст ризика, чак и ако им распоред није био савршено уједначен. Разлог за то лежи у начину на који сан утиче на тело. Нередован распоред ремети унутрашњи биолошки сат, који регулише рад срца, лучење хормона и метаболизам. Када је тај систем стално "помера", тело ради под додатним стресом.

Занимљиво је да време буђења није имало значајан утицај на ризик, што указује да је доследно време одласка на спавање важније него што се раније мислило.

Ово се уклапа у ранија истраживања која су повезала нередован сан са гојазношћу, дијабетесом и ослабљеним имунитетом. Нова анализа додатно наглашава да се не ради само о броју сати проведених у кревету, већ и о стабилности навика, преноси "Аргументи и факти".

Дакле, чак и ако не успевате да сваке ноћи спавате пуних осам сати, одржавање што стабилнијег времена одласка на спавање може бити један од једноставнијих начина да смањите ризик од срчаног удара и других озбиљних проблема са срцем.