Вегани, али само "на папиру": Студија открила да људи чешће кажу да су вегани него што се тако хране

Нова студија показала је да је већа вероватноћа да ће људи рећи да су вегани или вегетаријанци него да се заиста придржавају такве исхране. Истраживачи су анализирали податке из 58 земаља током периода од 10 година и открили јасан "јаз између идентитета и понашања", односно разлику између начина на који се људи представљају и њихових стварних навика у исхрани.

Према резултатима, број људи који се изјашњавају као вегани последњих година јесте порастао, али истраживачи наводе да је тај раст постепен и много спорији него што се често представља на друштвеним мрежама и у јавности. Европа предводи раст интересовања за биљну исхрану, док у многим другим деловима света тренд или стагнира или нема довољно података да би се проценио.

Тако у Европи, у просеку, 1,65 одсто људи тврди да је веган, али само 1,01 одсто заиста прати веганску исхрану. У Северној Америци 3,24 одсто људи каже да су вегетаријанци, док се такве исхране у пракси придржава само 0,75 одсто.

Истраживачи сматрају да део људи овакве дефиниције исхране користи више као опис животног стила или личних вредности, него као прецизан опис свакодневне исхране.

Анализа је показала и велики недостатак глобалних података о веганској и вегетаријанској исхрани. Чак 69 одсто свих података о веганству долази из Европе, а још 18 одсто из Северне Америке, иако та два региона чине свега око 16 одсто светске популације. Са друге стране, за подсахарску Африку и Јужну Азију - регионе у којима живи скоро 40 одсто светског становништва - готово да не постоје релевантни подаци. Веома ограничене информације постоје и за Латинску Америку, Карибе, Блиски исток и Северну Африку.

Мушкарци који једу месо имају више успеха у љубави, јер женама вегетаријанци "нису довољно мужевни"

Истраживачи упозоравају да због тога глобална слика о биљној исхрани можда није потпуно реална, јер се највећи део података заснива на западним земљама. Они сматрају да би будућа истраживања требало више да се фокусирају на недовољно заступљене регионе, али и да пажљивије упоређују оно што људи говоре о својој исхрани са њиховим стварним навикама. Такође истичу да појмови попут "веган", "вегетаријанац" или "флексибилна исхрана" нису увек јасно дефинисани и да их људи често различито тумаче.

Откривено је и да много оних који се придржавају вегетаријанске или веганске исхране повремено одступе од тих правила. Истраживање спроведено међу особама старости од 18 до 84 године показало је да је посвећеност оваквом начину исхране за многе већи изазов него што се на први поглед чини.

Према резултатима анкете, 38 одсто испитаних вегетаријанаца и вегана признало је да је бар једном "варало" и јело месо, док је трећина рекла да је то учинила у последњих шест месеци. Истовремено, сваки пети испитаник навео је да осећа жељу за месом бар једном у неколико месеци. Истраживачи сматрају да овакви резултати додатно показују колико је велики јаз између начина на који људи желе да се хране и онога што успевају да одрже у свакодневном животу.