Најдужа градња СССР-а: Како је у једном од највећих пројеката настала легендарна руска магистрала

Бајкалско-амурска магистрала (БАМ) позната је свакоме ко је рођен у СССР-у, јер обухвата велики део историје државе. Ипак, први разговори о овом пројекту почели су  доста раније, још у 19. веку и железничка пруга требало је да повеже Јекатеринбург, Томск, Јенисејск и Тобољск, а била је замишљена као Велика сибирска магистрала. За њу су били заинтересовани и војска и трговци. Разматрано је неколико траса - планирало се да пруга иде или јужном или северном обалом Бајкала.

Године 1889. посебна експедиција месецима је спроводила истраживања на северној страни језера. На крају су закључили да је изградња железнице у том правцу веома тешка, па чак и готово немогућа. Ипак, од пројекта нису одустали, већ су га само одложили. Повремено су се враћали тој идеји и предлагали нове варијанте. Такође су Сједињене Америчке Државе једном предложиле изградњу Сибирско-алајске магистрале, која би пролазила северно од Бајкала и повезала Њујорк и Париз преко територије Русије. Руска империја је одбила тај предлог због неповољних услова.

Касније су руске власти ипак одлучиле да изаберу јужну трасу железнице. Тај пут је био дужи, али и много боље истражен и насељен. Изградња је трајала од 1891. до 1916. године. Магистрала је добила назив Транссибирска железница и имала је огроман значај - повезала је Владивосток са престоницом земље.

Ипак, Транссибирска железница није решила све логистичке проблеме, па су поново покренуте расправе о изградњи пруге северно од Бајкала. Због револуције и других тешкоћа, пројекат је поново одложен, а на њега су се вратили тек двадесет година касније, када се земља у потпуности променила.

Године 1930. први пут се појавио назив БАМ, Бајкалско-амурска магистрала. Планирано је да пројекат буде завршен за три године, али је само припрема документације трајала много дуже. Сама изградња претворила се у прави пакао, праћен бројним проблемима.

Оптимистичне прогнозе о брзој изградњи нису се оствариле и радови су се одужили деценијама. Разлог нису били само лоши прорачуни, већ и чињеница да су током Другог светског рата сви радови обустављени, а део пруге демонтиран како би материјал био искоришћен за изградњу железнице дуж Волге.

Педесетих година радови су поново интензивирани, али су убрзо поново стали. Нова велика акција покренута је крајем шездесетих година, када је на 17. конгресу Комсомола БАМ проглашен важним стратешким пројектом. На изградњу су тада дошле хиљаде младих људи из свих крајева земље.

БАМ је званично отворен целом дужином 1989. године, мада су радови на доградњи и модернизацији настављени и током деведесетих, двехиљадитих, па све до данас.

Укупна дужина износи око 4.300 километара. Магистрала пролази кроз седам планинских венаца, преко 11 великих река, више од 60 градова и око 200 железничких станица. Највиша тачка пруге је на надморској висини од 1.300 метара.