Пронађена веза између маратонаца и рака дебелог црева - ево шта кажу научници

Реч је о малој студији која је обухватила тркаче на дуже стазе, а податке су анализирали стручњаци који су нашли потенцијалну везу између екстремног трчања и промена на слузокожи црева.

У оквиру студије праћено је 94 тркача старости од 35 до 50 година, који су били искусни тркачи и истрчали најмање пет маратона или два ултрамаратона. Колоноскопијом је утврђено да је скоро половина испитаника имала полипе на дебелом цреву, док је око 15 одсто имало напредне аденоме, који се сматрају значајнијим фактором ризика за развој рака.

Стопа аденома, нарочито узнапредовалих полипа, била је значајно виша у испитиваној групи него што се обично виђа на скрининг колоноскопијама код људи у касним четрдесетим годинама, где се историјски креће од око 1,2 до 6 одсто, показала је студија.

Оно што је кључно јесте да студија није имала контролну групу нетркача, па остаје нејасно да ли су резултати последица самог екстремног трчања или чињенице да је у узорак случајно ушла група са већим основним ризиком.

Научници истичу да, иако студије не показује директну узрочно-последичну везу, резултате не треба занемарити, јер могу бити драгоцен знак упозорења. 

Могућа објашњења 

Истраживачи разматрају неколико теорија. Једна од њих је да током дуготрајног напора тело преусмерава крв из дигестивног система, из црева, у мишиће који раде, посебно у ноге. Ћелије у цревима, ускраћене за крв и кисеоник, могу одумирати, док цревна слузница може постати пропусна.

Обично следе упала и иритација цријева. Многи маратонци и ултрамаратонци пријављују мучнину, повраћање, грчеве, дијареју или ректално крварење, наводи се у студији. Током каснијег опоравка ткива, ћелије у цревима могу почети да се размножавају веома брзо и агресивно, повећавајући шансе за мутације и, касније, могуће полипе и рак.

Понављани физички стрес, упалне реакције и микроскопска оштећења теоретски би могли да створе услове за промене у ткиву, али овај механизам за сада није доказан.

Део научне заједнице упозорава да је реч о прелиминарним резултатима који више отварају питања него што дају одговоре. Посебно се наглашава да се не сме стварати погрешан утисак да је трчање штетно, јер бројне студије и даље доследно показују да је физичка активност један од најважнијих фактора за опште здравље и дуговечност.

Један од учесника истраживања навео је да су дигестивне тегобе честе код спортиста издржљивости, укључујући грчеве и повремене проблеме са варењем, али код њега нису пронађене озбиљне промене.

Стручњаци наглашавају да спортисти не би требало да паниче и престану са здравим навикама - али не смеју ни да игноришу симптоме попут упорног крварења или дуготрајних тегоба. Такви знаци увек захтевају медицинску проверу и лечење, без обзира на ниво физичке активности.

Истраживање је тренутно у фази хипотезе и планира се значајно проширење које ће обухватити око 300 тркача, као и контролну групу која се не бави трчањем. Будуће анализе укључиће и факторе попут генетике, исхране, микробиома црева и других облика издржљивости, како би се утврдило да ли је у питању специфичан ефекат трчања или ширег спектра интензивног вежбања, преноси "Индепендент".