Гледање Светског првенства може да буде добро за здравље, каже наука

Бити спортски навијач, било да пратите кошарку, фудбал, Олимпијске игре или свој омиљени локални клуб, често значи пролазити кроз читав спектар емоција. Ту су невероватни тренуци среће када ваш тим побеђује, разочарање када изгуби, као и много стреса између та два исхода.

Ипак, укупни ефекат је највероватније позитиван. Истраживања су показала да људи који прате спорт имају већи осећај благостања од оних који га не прате, а научници верују да је то повезано пре свега са друштвеним аспектом навијања.

Под благостањем се подразумева психолошко стање особе, односно колико се добро осећа. Људи који имају виши ниво благостања обично су и физички здравији и живе дуже.

Резултати једног истраживања су показали да су људи који су током претходне године присуствовали неком спортском догађају задовољнији својим животом, сматрају да њихов живот има више смисла и ређе се осећају усамљено у односу на оне који нису били на спортским приредбама.

Ови налази поклапају се са другим истраживањима која су показала да особе које бар једном годишње уживо гледају спорт имају мање симптома депресије.

Ако немате прилику да присуствујете утакмицама, добре вести су да и праћење спорта преко телевизије или интернета може позитивно да утиче на расположење. Истраживања су показала да људи који редовно гледају спортске преносе имају мање симптома депресије, а што чешће прате спорт, та вероватноћа је мања.

Без обзира на то да ли спорт гледају уживо, на телевизији или преко интернета, навијачи чешће пријављују већи осећај испуњености животом него они који не прате спорт.

Научници ипак наглашавају да ова истраживања показују повезаност, али не и директан узрок. Није могуће са потпуном сигурношћу рећи да гледање спорта само по себи доводи до бољег психичког стања, јер на резултате могу утицати и други фактори, попут материјалног статуса или броја пријатеља.

Међутим, теорија социјалног идентитета и истраживања мозга указују да управо спорт има важну улогу. Људи природно траже припадност групи и повезују се са онима са којима деле заједничка интересовања. Те заједнице постају део њиховог идентитета и пружају им емоционалну и друштвену подршку.

Један од најбољих примера јесте заједница навијача истог клуба или репрезентације. Истраживања су показала да људи који се снажно идентификују са својим тимом чешће осећају подршку других навијача, што повећава њихово задовољство животом.

Када тим побеђује, навијачи често доживљавају његов успех као сопствени и деле осећај поноса са осталим присталицама клуба. Са друге стране, када тим изгуби, многи се несвесно дистанцирају од пораза како би лакше поднели разочарање.

Значај ових друштвених процеса потврдила је и студија из Јапана у којој су научници пратили активност мозга учесника. Утврђено је да су делови мозга повезани са осећајем награде и задовољства били активнији када су испитаници гледали популарне спортове попут него мање популарне спортове као што је на пример, голф.

То показује да користи од праћења спорта нису ограничене само на одлазак на стадион или дружење са пријатељима. Осећај припадности заједници можемо да доживимо и када спорт пратимо из удобности свог дома, а управо тај осећај повезаности доноси психолошке користи.

Зато, било да навијате са трибина или из дневне собе, можете да уживате у свим успонима и падовима које спорт доноси знајући да вам то, бар према науци, може чинити добро - нарочито ако то искуство делите са другима, пише Science alert.