У Србији више од 78 одсто младих жели двоје или троје деце

У Србији млади придају велики значај родитељству, односно више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце, наводи се у данас објављеном истраживању Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) "Дисбаланс између тежњи младих и реалне демографске слике у Источној Европи и Централној Азији", уочи обележавања Светског дана становништва.

Нови подаци УНФПА указују на значајну разлику између жеља младих људи када су у питању планови у вези са заснивањем породице и демографске слике широм Источне Европе и Централне Азије. Млади широм региона, укључујући и Србију, остају дубоко посвећени породици, али се суочавају са различитим изазовима у остваривању својих циљева, наводи се у саопштењу УНФПА.

Налази, који су део глобалног истраживања УНФПА о демографској будућности (Demographic Futures Survey), демантују уврежено мишљење да су млади изгубили интересовање за родитељство.

Када је реч о Србији, више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце. Двоје деце жели 42,6 одсто жена и 40,3 одсто мушкараца, док троје жели 35,6 одсто жена и 37,8 одсто мушкараца, али до касних тридесетих година живота овај жељени број углавном остаје неостварен.

Подаци показују да у Србији чак 26 одсто младих жена и 28 одсто мушкараца са високим нивоом позитивности и оптимизма гледа на своју личну будућност.

Велики значај придаје се породици, браку и родитељству, који остају важни животни циљеви. То потврђује и податак да 79 одсто испитаника у Источној Европи и Централној Азији жели да ступи у брак.

Осећај благостања и среће међу главним су разлозима који мотивишу младе да постану родитељи. Чак 87 одсто њих оцењује ове факторе као важне или веома важне, док већина жели двоје или више деце, посматрајући породицу као важан део свог идентитета и извор среће.

Просечан жељени број деце у државама са нижом стопом фертилитета, укључујући Србију, износи 2,6 за жене и 2,9 за мушкарце, док у појединим државама Централне Азије, где је фертилитет традиционално висок, тај просек достиже 3,7. Када је реч о плановима о родитељству, већина испитаника старости од 35 до 39 година у региону, укључујући Србију, још није остварила своје планове.

Више од петине жена, односно 22 одсто у тој старосној групи, није се остварило као мајке, иако је чак 95 одсто њих изјавило да жели децу. То се значајно разликује од других региона, где је већи број испитаника без деце навео да је то био лични избор.

Истраживање указује на изражену разлику између жељеног и оствареног броја деце до касних тридесетих година живота.

Шта спречава младе да остваре планове о породици

Финансијска несигурност водећи је изазов и за партнерске односе и за родитељство. Следе недостатак адекватног стамбеног простора, здравствени проблеми, потешкоће у проналажењу партнера, као и забринутост због неравномерне поделе бриге о деци и кућних послова.

Истраживање показује да млади своје животне одлуке посматрају као сложене и међусобно повезане.

За већину њих сигуран посао представља предуслов за самостално становање, самостално становање за стабилну партнерску везу, а стабилна веза предуслов је за родитељство. Када једна карика изостане, одлажу се и сви наредни животни кораци.

Резултати за Србију показују да млади, као и њихови вршњаци широм Европе, родитељству придају велики значај, а фактори који утичу на одлуку о формирању породице универзални су, навела је шефица канцеларије Популационог фонда УН у Србији Борка Јеремић.

"У Србији, као и у другим европским државама које се суочавају са сличним демографским променама, видљив је раскорак између жељеног и оствареног броја деце. Зато је свака карика у ланцу услова који утичу на одлуке младих подједнако важна – укључујући стабилно запослење, решавање стамбеног питања и адекватне услове за усклађивање рада и родитељства", истакла је Јеремићева.

Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић оценила је да истраживање доноси драгоцену перспективу младих и указује да су проблеми са којима се суочавају универзални. Навела да ће десетогодишња Стратегија демографског развоја Србије додатно унапредити подршку младима како би лакше остварили планове о заснивању и проширењу породице. Истакла је и да је улагање у развој људског капитала, посебно младих, један од приоритета Србије.

Истраживање је спроведено 2025. године на узорку од више од 13.500 корисника интернета старости од 18 до 39 година из региона Источне Европе и Централне Азије.